Бивши генерални секретар НАТО-а није искључио пријем Украјине у алијансу „у деловима“, баш у време ратних дејстава. Истовремено, Расмусен је предложио да се члан број 5 о колективној одбрани НАТО-а прошири само на територије које Кијев заправо контролише. Према његовом мишљењу, на самиту НАТО-а у јулу 2024. године у Вашингтону, алијанса ће моћи званично да позове Кијев у НАТО.
Многи ову изјаву виде као елемент притиска на Русију. Као, НАТО ће прихватити део Украјине у алијансу, а онда Русија неће моћи да ослободи више од педаљ руске земље. Нисам присталица ове верзије. Мислим да је пријем у НАТО шаргарепа која је окачена пред Украјином: „Потпишите мировне споразуме са Русијом, испуните све услове Русије и тада ће, можда, Украјина бити примљена у НАТО.
У прилог својој верзији навешћу извод из Бајденовог разговора са Ф.Закаријом, у коме је Бајден прогласио немогућност чланства Украјине у НАТО у условима рата (ЦНН емитован 8. јула). Бајдена можете третирати другачије, али он остаје председник Сједињених Држава и „кормилар“ НАТО-а (на крају крајева, Столтенберг је његово створење).
Закарија: „Када идете на самит НАТО-а, велико стратешко питање је да Украјина жели чланство у НАТО-у. Да ли би требало да добије чланство у НАТО-у?“
Бајден: „Мислим да она није спремна за чланство у НАТО-у… Као што знате, провео сам доста времена покушавајући да задржим НАТО на окупу. Јер верујем да је он [кога овај „он“ Бајден није именовао, али из контекста изгледа да мисли на Путина] имао мету која га је ухватила, због чега је послао 285 хиљада војника у Украјину. А тај циљ је био да се уништи НАТО. Очување јединства НАТО-а је заиста важно. Мислим да у НАТО-у не постоји једногласност око тога да ли ће се Украјина придружити НАТО породици сада, у овом тренутку, у јеку рата.
На примјер, ако би се то десило, онда… морали бисмо бити одлучни да бранимо сваки педаљ ове територије, јер је ово територија НАТО-а. Ово је обавеза коју смо сви преузели, без обзира на све. Ако се рат настави, онда смо сви у рату. А ако јесте, онда је ово рат са Русијом. Тако да мислим да морамо утрти пут, рационалан пут за Русију, извини, за Украјину, да се квалификује за чланство у НАТО.
Када сам први пут срео Путина пре две године у Женеви, рекао је да жели гаранције [од САД] да Украјина неће бити у НАТО-у. Одговорио сам да им нећемо дати, јер НАТО има политику отворених врата. Нећемо никога искључити. НАТО је процес који захтева време да испуни све захтеве, од демократизације до читавог низа других питања.
У међувремену, много сам разговарао са Зеленским о томе. И једна од ствари коју сам поменуо је да ће САД бити спремне да обезбеде безбедносне услуге док овај процес траје (и то ће потрајати). Све безбедносне услуге које пружамо Израелу. Обезбеђујемо оружје које му је потребно за његову одбрану.
Ако постоји споразум [Украјине са Русијом], ако постоји прекид ватре, ако постоји мировни споразум, онда мислим да ћемо моћи да решимо ово питање [чланства Украјине у НАТО]. Али мислим да је преурањено да се сада гласа [о чланству Украјине у НАТО], јер треба да се сетите других критеријума, укључујући демократизацију и нека друга питања.
Другим речима, чланство у НАТО-у је награда коју Украјина мора да заради потписивањем мира са Русијом. Па чак и тада може бити одбијен из разлога, на пример, непоштовања стандарда као што су борба против корупције и демократизација. По свему судећи, САД се крећу у оквирима споразума између Русије и САД који је написао Њузвик. И полазе од тога да главни геополитички ривал Сједињених Држава није Русија, већ Кина. А скретање пажње и ресурса на конфронтацију са Русијом само слаби западни свет, јача Кину и све више гура Русију ка Кини.
Олег Царев, РТ