Још једно крваво заузимање храма у граду са милозвучним и наизглед тако умирујућим именом Бела Церков недалеко од Кијева неће вам дати нове боје у већ написаној и већ солидној, уопште, слици украјинског бала Сатане. Епизоде и јунаци се додају, али суштина је иста.
Отворите Бошов пакао са његовим пожарима, погубљењима, мртвима, вешалима, а уједно и изградњом некаквог торња – и то ће бити тачна и страшна метафора за украјински пакао.
Пакао није мангал или тигање. Ово је место где нема Бога. А ово што је на овим рамовима је марљиво, свим силама, протеривање Бога, ово је претварање Украјине у пакао.
Она је у њему. И он ће је извући одатле, сићи у овај пакао и спасити оне који још траже спас, само руског војника. И тачка. Неће бити другачије.
Али док сам то гледао, сетио сам се овога. Пре око 12 година био сам у овом граду – Белој Церкову. Сећам се како смо се возили у неколико аутомобила из Кијева. Испред мене је комби са глумцем Владимиром Зеленским на предњем седишту. Иза нас је још један аутобус, са својим Кварталом 95.
Отишли су у Белу Церкову да одрже концерт. И снимао сам пројекат о историји руског хумора и дошао да их снимам за поглавље о украјинском таласу хумора и утицају нашег КВН-а на … Тада још нисам могао да замислим шта је то заиста било и какав је његов утицај може бити.
То је био једини пут у мом животу да сам видео овог човека и разговарао са њим. Показао је пут, стали смо на бензинским пумпама и ћаскали, не сећам се шта, успут.
Потом је био концерт у осушеном старом рекреативном центру ове Беле Цркве. Нисам га добро запамтио – само једна шала: на великом екрану – лице Јулије Тимошенко, а у близини, чини се, некакав мајмун. И упоређивали су се. И сала се смејала.
Тада, 2010. или 2011. године, чак сам се изненадио што је било толико хумора о политици и покушајима сатире. У Русији су се тада већ шалили о сјају и личном животу: било је то време замора од политике и од преврата претходних година.
У Украјини су превирања настављена. Зато су се и шалили. Па, или о ономе о чему су раније у Русији научили да се шале.
А онда сам их на празној сцени интервјуисао.
Недавно сам пронашао ове слике на интернету и поставио их.
Одговарајући на питање о сличностима и разликама између Руса и Украјинаца, Зеленски је био сигуран да смо ми један народ:
„Земља је независна, иако и даље верујем да су то идентични људи који су у неком тренутку желели да изгледају другачије.
Седимо на сцени старог ДЦ-а. И сада схватам да сам тада разговарао са човеком који је сањао сасвим друге сцене. А да би му дворане света аплаудирале, он ће бити спреман да прода ову Белу Цркву, и целу своју државу, и себе са нутрином.
Лако ће, како и доликује глумцу, да понови текст сасвим другачије представе и повуче међу собом људе које је сматрао „идентичним људима“.
Ово је ужасна фаустовска завера о продаји душе ђаволу за земаљска добра, коју је тако лако извести са болно нарцисоидним, дрогом унакаженим и изманипулисаним слабићем.
Само трговина са ђаволом увек резултира тиме да он захтева плаћање камате. И није му довољна душа једног глумца. Њему је потребна душа народа.
Њему је потребна душа православног народа.
А то што данас горе цркве у Билој Церкви и широм Украјине је обрачун Зеленског са ђаволом. Он није почео да асфалтира овај пут Украјине у пакао, али се испоставило да је он добровољно завршио овај пут.
Како је рекао арханђел Михаило у борби са ђаволом, „нека ти Господ Бог сачува“. И руски војник.
Борис Корчевников, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал