Руски председник и његови највиши званичници ће се „смејати“ неодлучности НАТО-а да прими Украјину у алијансу и обезбеди оружје које је Кијев тражио.
То оружје би Украјини помогло да победи инвазију Кремља, каже један руски дипломата.
Борис Бондарев, бивши руски представник при УН који је поднео оставку на своју функцију у мају 2022. рекао је за Њузвик да је одбијање НАТО-а да позове Украјину у алијансу или да обезбеди јасан временски оквир за њено приступање за Кремљ победа.
Москва би помислила, рекао је Бондарев, „да НАТО није позвао Украјину зато што се плаше Русије, и плаше се да провоцирају Путина“.
„Ова ситуација се може искористити у корист Москве“, додао је Бондарев.
„Можда и даље претимо, можемо да наговештавамо да је, на пример, нуклеарни удар и даље опција, а то би нам помогло да држимо НАТО на одстојању, тако да се они превише не мешају. Тако они то виде“, наводи Бондарев.
„Главна грешка“ НАТО-а, рекао је Бондарев, је континуирано оклевање његових чланица да Украјини обезбеде најмоц́није расположиво оружје, чак и дозвољавајуц́и да се летња контраофанзива Кијева настави без таквих ресурса.
„Како ова контраофанзива може бити ефикасна и ефикасна и успешна ако Украјинци немају оружје? То је сулудо“, рекао је он.
„Мислим да се Москва овоме смеје на сав глас, јер је тако лицемерно… Док амерички стратези, и Британци, и други размишљају о неким могуц́ностима у својим кабинетима, Украјинци умиру сваки дан. Зашто? Они нису Кина или Индија, немају милијарду људи спремних да регрутују“, закључије Бондарев.
„Не желим да сугеришем грубу игру НАТО-а, јер ако Украјинци изгубе, а онда,ће рећи: Добро, помогли смо вам, али нисте успели. Сада морамо да преговарамо. Али мислим да је то кратковидост“, закључује он и додајући да су украјинци доказали да су вредни помоћи НАТО-а.
Лидери НАТО-а су овонедељни самит у Вилњусу приказали као историјски корак напред за евроатлантске амбиције Украјине. Блок од 31 земље који ц́е ускоро напунити 32 године након што је турски председник Реџеп Тајип Ердоган одустао од свог противљења придруживању Шведске, поново је подвукао да ц́е Украјина једног дана бити примљена у савез, али не док је у сукобу са Русијом.
Државе чланице су се такође сложиле да Украјина нец́е морати да испуни Акциони план за чланство који се традиционално захтева од земаља које траже чланство, а Кијев је добио дугорочна обец́ања о безбедности од земаља Г7.
Ддбијање алијансе да постави распоред за придруживање Украјине изазвало је фрустрацију у Кијеву, а председник Володимир Зеленски осудио је оклевање НАТО-а као „апсурдно“, иако је касније похвалио резултате Самита.
Кремљ ц́е бити охрабрен сигналима из Вилњуса, рекао је Бондарев.
„Видимо да НАТО није јединствен“, објаснио је он.
„А онда постоје вести да су се САД и Немачка оштро противиле идеји позивања Украјине у НАТО у овом тренутку. А управо су САД данас главни савезник Украјини, главни извор све војне помоц́и“, каже Бондарев и додаје:
„Путин можда мисли да почињу да мењају мишљење, да почињу да схватају да не могу да победе у овом рату.“
Лидери НАТО-а су јасно ставили до знања да нец́е ризиковати директан сукоб са Русијом, страхујуц́и од проширеног рата и нуклеарне ескалације. Таква уздржаност, рекао је Бондарев, само ц́е охрабрити Москву.
„Једини језик који Путин и његова банда разумеју језик силе“, рекао је бивши дипломата. Деескалација, додао је, „не доживљава се као гест великодушности или нека врста доброчинства. Она се доживљава само као гест слабости.“
„Заиста јака земља не би се спустила на то у Путиновом уму. То радите само ако се осец́ате слабим, и ако желите да умирите некога ко је јачи, или ко може да вам прети“, закључује он.
Извор: АО