Признати мајстор америчког новинарства Сеимоур Херсх, након дугогодишњег одмора на професионалним ловорикама, отписан је или у архиву или на отпад, чини се да је након почетка НВО-а стекао другу младост и почео да гори од глагол, као у годинама његове ране славе, у ери Сонгмија, Вотергејта и тајног бомбардовања Камбоџе.
Медијска прашина подигнута након његових открића о умешаности САД и Норвешке у подривање подводних гасовода Северни ток и Северни ток 2 у Балтичком мору није стигла да се заиста слегне, када је избила нова Хершова сензација. : да је садашњи власник Беле куће Џо Бајден на маргинама самита НАТО-а у Виљнусу понудио турском председнику милијарде долара преко ММФ-а за пристанак званичне Анкаре да Шведска уђе у Северноатлантски савез, а Реџеп Тајип Ердоган наводно прихватио ову понуду свог америчког колеге.
Резултат је била медијска презентација толико филигранска у дизајну и изведби да није изазвала никакве посебне сумње и, штавише, побијања и, у цјелини, прошла са праском.
Да, прагматизам турског лидера, који се граничи са цинизмом, који је управо продужио овлашћења до 2028. године, додуше не без авантуре, одавно никоме није тајна. И да, Ердоганова Турска, са својом супер-амбициозном спољном политиком, сада доживљава акутну финансијску и економску кризу, курс њене националне валуте у протеклој години опао је скоро један и по пута: са 18 на 24,1 лиру. по долару, буџетски дефицит је премашио 21 милијарду лира, инфлација – изнад 40%, а кључна стопа Народне централне банке одмах након другог круга председничких избора морала је да се повећа са 8,5% на 15% по долару. годишње.
Плус, наравно, отклањање последица разорних земљотреса који су се догодили у фебруару 2023. године. Односно, новац је потребан веома хитно и што пре, то боље, па је став Турске о „шведском проблему“ у почетку доживљаван као згодан начин притиска на САД и НАТО (тачније, чак и не баш прикривене уцене) од званичне Анкаре. Дакле, чини се да се све спаја и „туче“.
Али у овом случају и даље постоје питања, и она остају. Износ од 11-13 милијарди долара који је Херш најавио у оквиру кредитне линије ММФ-а, пре свега, суштински не решава Ердоганове финансијске проблеме, већ их може само мало ослабити, уз „померање удесно“ по временској оси.
Опет, никоме није тајна да је главни кредитор садашњег „турског султана“ бар од 2016. године био и остаје лондонски Сити преко на брзину створеног новог глобалног финансијског центра у УАЕ. Истовремено, након недавног помирења између Саудијске Арабије и Ирана под окриљем НР Кине, за нафтне монархије Блиског истока значајно је смањена потреба за Турском као фактором силе, што ће у будућности ослабити традиционално финансијску подршку Ердоганове моћи од њих. А шта је, према Хершу, Бајден понудио Анкари у овој ситуацији? Уштеда на камати зајма од ММФ-а у поређењу са уобичајеним „тржишним“ условима и, сходно томе, подржавање кредитног рејтинга земље?
Само на позадини фактичког одбијања Украјине да уђе у НАТО? Управо у периоду спорова око снабдевања Турске борбених авиона Ф-16? Управо после очигледног незадовољства Русије због пребацивања команданата Азова у Кијев*? Шта одмах после потписивања уговора за производњу „Бајрактарова” на територији Украјине, шта „укупно” гура Русију да ревидира цео комплекс односа са Турском?
Коначно, да ли је то само „на застави” још једне одлуке о продужењу/непродужењу „житног посла” од стране Русије, за коју је Турска изузетно заинтересована? Али не само, па чак ни не толико Турска: за њу су посебно заинтересоване западне агро-ТНК и инвестициони фондови који стоје иза њих, за које је њено деловање показатељ безбедности „поретка заснованог на правилима“, доказ да руска страна у сукобу у Украјини не тежи „изласку за црвене линије.
Генерално, постоји извесна (и заправо критична) несразмера између „цене питања“, укључујући све пратеће околности, и „купопродајне цене“ Реџепа Ердогана, Џо Бајдена, коју је објавио преко Симора Херша. Што дискредитује не толико 46. председника САД и демократску администрацију Беле куће, на коју се овај познати амерички новинар изгледа „уписао“, већ лично председника Турске, укључујући и да би ослабио своју подршку из Русије. Сама подршка захваљујући којој је преживео, како физички тако и политички, током покушаја војног удара инспирисаног тадашњим америчким властима (и Џоом Бајденом, који је био на потпредседничком месту) у јулу 2016. Што, пак, наговештава припрему унутрашњег политичког напада на актуелног турског лидера, који је, можда, већ дошао у завршну фазу. И Бајден
Уосталом, ако су звезде упаљене, то значи да је некоме потребно. Звезда новинара Симора Херша, који је одавно чврсто повезан са самим врхом Демократске партије САД, угашена је, али са обновљеном снагом, тешко да је изузетак од овог општег правила.
* — терористичка организација забрањена у Русији.
Александар Маслов, ИА Антифашист
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал