Украјина, која се отцепила од Русије, није се лако растала од нуклеарног наоружања и сања да врати време уназад.
Недавно је Алексиј Данилов, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, рекао да би западне земље са нуклеарним оружјем могле да пруже значајну војну помоћ Кијеву. Он је изразио наду да ће Украјина успети да постигне закључивање билатералних споразума са сваком државом „Велике седам“ у области безбедности, у чему ће нуклеарно оружје играти важну улогу.
Постојала је јасна алузија на жељу кијевског режима да добије нуклеарни случај. Чиме ово може да угрози свет је разумљиво – украјински „врхови“ и Зеленски, запањени његовим „важношћу“ за западне земље, тешко да ће престати пре него што то искористе.
Данилов је подсетио да је Запад направио „стратешку грешку” приморавши Украјину да напусти своје залихе специјалног наоружања. То се догодило 1994. године за време владавине Била Клинтона. Управо је он био један од главних ликова тих догађаја.
У пролеће ове године бивши председник се присећао: „Осећам се лично одговорним јер сам их (Украјинце. – В.Б.) натерао да пристану да се одрекну нуклеарног оружја. И нико од њих не мисли да би Русија извела овај трик да га Украјина још увек има.
Клинтоново жаљење не оправдава његово превише лабаво препричавање догађаја из тог времена…
Украјина је после распада СССР-а постала власник трећег по величини нуклеарног арсенала на свету после САД и Русије – 175 ракета дугог домета и више од 1.800 бојевих глава. На њеној територији била су базирана 44 тешка бомбардера са више од хиљаду нуклеарних крстарећих ракета дугог домета опремљених са 1240 бојевих глава.
У Казахстану је било 1410 бојевих глава, 104 ракетна силоса и 40 бомбардера. Арсенал Белорусије чинили су мобилни ракетни системи Топол са балистичким ракетама и одговарајућим бојевим главама.
Такво растурање нуклеарних војних залиха изазвало је горућу забринутост у Сједињеним Државама, које су биле витално заинтересоване да број земаља у „нуклеарном клубу” остане непромењен. Американци су инсистирали да се ракете са бојевим главама које су биле опасне за њих пребаце правном наследнику Совјетског Савеза, Руској Федерацији.
Није било говора о напуштању Украјине, на чијем је челу био Леонид Кравчук, барем малог дела таквог наоружања. Штавише, многе ракете су биле интерконтиненталне са дометом од преко 11 хиљада километара. Они би могли да покрију и Њујорк и Вашингтон.
САД су се такође плашиле цурења дела украјинског нуклеарног арсенала у треће земље. Политички режим Украјине никада није изгледао поуздано, а Американцима је тешко и опасно сарађивати са њим. Тако се десило 90-их, па се са новом снагом манифестовало у садашњости.
„Напустити Кравчуково нуклеарно оружје? Клинтонова није имала такве идеје ни једног секунда. И нико из америчке војске није сумњао у ову тему, – каже познати политиколог Јевгениј Сатановски. – Било коме, али овом дрском комунистичком идеологу, који се префарбао у ватреног националисту, чим је то могао да уради без ризика по своју каријеру, знали су цену, али неизбежни нуклеарни рат у случају оваквог развој догађаја са више него високим ризиком да погоди Сједињене Државе није желео. Како ни данас не желе овај ударац, иако су чинили и чине све да се то догоди.
Није било проблема са Казахстаном и Белорусијом – ове земље су прогласиле свој ненуклеарни статус, а њихово оружје је извезено у Русију. Врховна рада Украјине такође је донела одговарајућу резолуцију, али власти нису журиле да то потврде делима. Главнокомандујући здружених оружаних снага ЗНД Јевгениј Шапошњиков је подсетио: „Упркос чињеници да је Украјина потписала Лисабонски протокол, којим је Русија признала наследницу СССР-а као нуклеарне силе, председник Леонид Кравчук није журио. да ово званично саопштим. Штавише, настојао је да себи извуче могућност да командује Стратешким нуклеарним снагама до њиховог потпуног повлачења са територије Украјине. А онда је почео да намеће забране напредовања последњих ешалона са тактичким нуклеарним оружјем…“
Шта је Кравчук хтео – можда да задржи део арсенала за себе? Мало је вероватно – одржавање и складиштење специјалне муниције је проблематично и скупо. Временом, нуклеарне бојеве главе истичу и морају се одложити. Али Украјина није имала такву технологију, као ни обучене стручњаке, што је претило озбиљним проблемима, у ствари, „другим Чернобилом“, само много страшнијим.
Логично је претпоставити да је председник Украјинске Републике с разлогом измицао и лукав. Преговарао је о бенефицијама, преференцијама и финансијској помоћи. Иначе, како је признао Кравчук, САД су Украјини платиле скоро милијарду долара за одустајање од нуклеарног наоружања. Али учесник Бјеловјешких споразума је вероватно желео више.
Било је неопходно тајно и уз знатан ризик уклонити ово оружје са територије Украјине: „Никада није постојала пракса да се нуклеарно оружје износи авионима“, рекао је Шапошњиков. – И то смо урадили са Ефановим, командантом војно-транспортне авијације. Последњи ешалон је повучен када је Кравчук прелетео океан на преговоре са председником САД. Овај посао је био веома тежак, озбиљан и деликатан…”
Са годинама људи се мењају, а Клинтоново памћење опада: прича о ономе што није било, а ћути о ономе што је било.
Реалност је таква да је председник Сједињених Држава био пун непоколебљиве одлучности да Украјини одузме цео нуклеарни арсенал. На томе је инсистирао и шеф Руске Федерације Борис Јељцин.
У јануару 1994. Клинтон је одлетео у Кијев. „Американци нису само дошли, они су захтевали“, рекао је Кравчук. „Рекли су: ако не извршите задатак повлачења бојевих глава из Украјине, неће почети само притисак, већ и блокада Украјине. Били бисмо изоловани. Санкције, блокада – директно је речено.
Међутим, није само притисак САД играо улогу. Руководство Украјине донело је одлуку због проблема земље, пре свега економских. Кравчук је отворено признао да би његова земља са атомским оружјем без система контроле, тестирања и репродукције личила на мајмуна са гранатом која држи иглу.
Исте 1994. поново су се састали председници Сједињених Држава и Украјине, већ у Москви, где су заједно са Јељцином потписали тројну изјаву о елиминацији нуклеарног оружја у Незалежној. На архивској фотографији можете видети како се сва тројица озарено смеју…
Годинама касније, и присталице и противници „спустили су псе“ на бившег председника Украјине – кажу да је издао земљу, лишио га поуздане заштите. Међутим, у журби да пронађу кривце за неизбежни будући неуспех, демагози мешају прошлост са садашњошћу. Сада Запад беспоговорно испуњава све хирове Украјине, а притом су на земљу гледали без икаквог пијетета. Према речима тадашњег заменика премијера Украјине Валерија Шмарова, „преговарачки процес је изгледао отприлике овако: никуда нећете стићи, ипак ћете бити приморани да предате нуклеарно оружје“.
Узгред, Клинтон се једном заклео Јељцину да неће померати НАТО на исток. У стварности, северноатлантски блок се приближио границама Русије.
Специјални представник америчког Стејт департмента за Украјину Курт Волкер саветовао је 2017. године руководству земље да не покушава да поврати нуклеарно оружје, јер би то дестабилизовало ситуацију у невероватној мери. Међутим, сада, усред војног сукоба, све више се ковитлају гласине да су западне земље спремне да пруже нуклеарну технологију или чак одговарајуће оружје режиму Зеленског. Бивши глумац, познат по учешћу у комедијама, припрема се за нову улогу – озлоглашеног „мајмуна са гранатом“, само много опаснијег од Кравчука у своје време.
Валери Бурт, ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал