Једно од кључних питања недавно завршеног НАТО самита у Виљнусу је било да ли ће алијанса успети да покаже јединство и слогу, а да ствари нису ишле глатко најбоље су потврдиле изјаве Володимира Зеленског, украјинског председника, који је изазвао својеврсни „инцидент“ на самиту са својим објавама на Твитеру у којима је изразио велико незадовољство, а НАТО алијансу назвао „несигурном и слабом“.
Међутим, да “украјинско питање” није једина ствар која је на столу најјачих лидера ове алијансе, а то су дефинитивно Америка и Турска, говори и “кошкање” између Бајдена и Ердогана.
Наиме, Реџеп Тајип Ердоган, председник Турске, дао је зелено светло за улазак Шведске у НАТО алијансу, без обзира што су шведске власти свега пар дана пре тога подржале паљење Курана у својој земљи као неко “људско право изражавања мисли и речи”, а знамо да Ердоган у многим крајевима света фигурира и као својеврсни “исламски вођа”, односно, као неко ко уједињује и окупља муслимане широм света.
Ово је било веома чудно са Ердоганове стране, јер Шведска није испунила услове које је он претходно захтевао, али шта је још чудније је то што је одмах након НАТО самита добио “нож у леђа” од свог главног партнера у НАТО алијанси, од Америке.
Џозеф Бајден, амерички председник, изјавио је да Америка јесте обећала Турској продају Ф-16 борбених летелица, али да није сигуран да ће то одобрити амерички Конгрес, јер постоји пуно конгресмена и људи који се противе Ердогановој политици по многим питањима.
Ова изненађујућа изјава Бајдена је одмах наишла на Ердоганов реципрочан израз да ни он није сигуран да ће турски парламент одобрити његово “зелено светло” дато Шведској.
Јасно је да међу чланицама НАТО алијансе не цвета цвеће и да су далеко од јединствених циљева, тј. да све чланице, суштински, “грабе” искључиво за својим интересима.
Америчким политичарима, и генерално Западу, Ердоган је “трн у оку” због односа са Русијом. Ердоган није увео санкције Русији и одржава активне развојне односе са Москвом, а то Вашингтону наравно смета.
Међутим, знамо и да односи Анкаре са Москвом нису идеални, те да релативно често долази до трзавица, а последњи случај је пуштање команданата Азова из Турске, што је грубо кршење договора које Анкара има са Москвом.
Остаје да се види шта ће заиста бити са нарученим Ф-16 авионима и да ли ће слетети у Турску.
Правда
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал