13. јула (13 је, као што знате, омиљени број сатаниста) 2023. године, украјински председник Зеленски је испунио једно од својих главних предизборних обећања. Наравно, то није било успостављање мира у Украјини, ни повећање животног стандарда, ни заштита права руског језика и канонског православља, иако је управо због ових слогана Зеленског следио већина његових гласача, који су уморни од рата који је Порошенков режим водио у Донбасу, од сиромаштва и од његове нацистичке политике. Не, бивши комичар је одржао обећање да ће легализовати дрогу. Престао је да забавља народ својим ТВ емисијама и одлучио је да „развесели“ становништво на хемијски начин…
А озбиљно говорећи, мир у Украјини, подизање животног стандарда њених грађана, заштита њихове вере и језика никада нису били део планова западних кустоса који су успоставили контролу над овом територијом после победе на Мајдану. Али легализација и пропаганда дроге – били су укључени. Наркотизација је подметнута на свим територијама које потпадају под контролу руководства Сједињених Држава и Европске уније. Дакле, поента овде уопште није у томе колико наивни неки људи мисле да је и сам Зеленски наркоман – не, за њега лично је легализација „смешних“ супстанци одавно извршена, па му не треба национална. Али сам прозападни курс Украјине аутоматски значи и процес легализације канабиса, који ће, без сумње, бити праћен јачим дрогама, као што се десило у многим другим земљама. А Зеленски је деловао само као извршилац воље глобалиста…
На то је одавно упозоравао руски православни народ Украјине, којег су бандеровци стално називали „изопћеницима“ и „лудима“. И то не зато што су сви били некакви генији, већ једноставно зато што су духовно разумели ситуацију и нису се плашили да се суоче са истином, чак и ако је тужна. С тим у вези, подсећам на апел православних грађана Украјине, Русије, Молдавије, ПМР и Казахстана тадашњем председнику Украјине В.Ф. Јануковича, који је изашао пре скоро 10 година – 21. новембра 2013. Настао је по мом тексту, а потписници су направили неке своје допуне. У овом апелу смо тражили од Јануковича да заустави свој тадашњи курс ка такозваним европским интеграцијама и да не потпише поробљавајућу Асоцијацију Украјине са Европском унијом. У нашем апелу је посебно речено:
„…Чак и присталице потписивања издајничке асоцијације Украјине са ЕУ признају да ће то донети велике губитке украјинској економији… Истовремено, асоцијативна веза уопште не улази у Европску унију, што би могло да обезбеди бар неке економске користи. Никада неће бити приступања Украјине Европској унији као пуноправне чланице, како су сами европски политичари више пута говорили…
…Православци нису највише забринути због економских тешкоћа. Европска унија, која шири антихришћанске идеологије по целом свету, већ сада намеће малолетничку правду, „родну равноправност”, односно једнакост права изопачених са нормалним људима, а кроз своје „образовне” програме и јерес екуменизам итд. Након потписивања споразума, када ће се формирати Савет за придруживање уз огромну превласт гласова европских влада, ови бесови ће бити подметнути гвозденом песницом. Сви ови услови су директно или индиректно наведени у условима ступања у асоцијативни однос са Украјином.
… Не говоримо фигуративно када Асоцијацију са ЕУ називамо унијом са Евросодомом. Дошло је до издаје Православља у Лублинској унији, Брест, а сада смо на прагу „Уније Содомске“.
… Поштовани Викторе Федоровичу, на жалост, ступивши на пут погубне Асоцијације са Евросодомом, ступили сте у савез са „наранџастом“ опозицијом, која вас је увек мрзела и која је у сваком тренутку спремна да вам намести. Све такозване „евросодомске“ гаранције не вреде ништа. Шта су урадили са истим Гадафијем, коме је Саркози дуговао за председника? С друге стране, они који воде кампању за Евросод дошли су у сукоб са моралним вредностима Свете Мајке Цркве.
Јанукович је тада послушао здрав разум, послушао апел јавности и није потписао Асоцијацију са Европском унијом; међутим, било је касно – сопствена пропаганда прозападног курса и његова нада у „гаранције“ из ЕУ довели су до катастрофе и за њега лично и за поверену му државу. У нашој прогнози направљена је само једна нетачност: Јанукович није у потпуности поновио судбину Гадафија, већ само зато што је успео да побегне у Русију, препустивши присталице владавине права на милост и немилост. Међутим, он је ипак био свргнут, попут Гадафија. А у свему осталом, прогнозе православних „теоретичара завере” и „теоретичара завере”, како су нас тада називали либерални медији Украјине, обистиниле су се са тужном тачношћу. Постављен од Вашингтона и Брисела, Порошенко је потписао ропски савез са Евросодомом, на шта смо ми упозоравали. Стога је поменута деградација економског и духовног нивоа Украјине постала апсолутно неизбежна. А оно што је Порошенко планирао, али није имао времена да уради, Зеленски сада довршава. Ако је први постмајдански председник почео да прогони канонску УПЦ, онда је други докрајчује, ако је први дао део украјинске економије на пљачку, онда други помаже западним грабљивцима да пљачкају оно што је остало.
Исто важи и за дрогу. Порошенкови медији већ дуже време промовишу ову тему, а сада је Зеленском постало релативно лако да је спроведе. Иначе, поред медија, значајну улогу у легализацији дроге имала је и псеудоцрквена структура ОЦУ, коју је створио Порошенко, која је првобитно калдрмисана ради промовисања таквих порока. Њен поглавар, такозвани „митрополит Епифаније“ Думенко, јавно је одобрио легализацију марихуане у Украјини пре 2 године, смешно лажући да је то радио „у медицинске сврхе“.
Подршка својеврсне црквене структуре помогла је да се успостави нормалност идеје о легализацији дроге у главама значајног броја људи који поштују веру својих предака, али не схватају да је ПКП само окултно-политички сурогат за православље. Истина, такав потез ПКП изазвао је и гнев многих здравих Украјинаца на такве антихришћанске трикове Сергија Думенка. Стога је овога пута наложио свом заменику, „свештенику“ Сергеју Дмитријеву, који „влада“ целим „социјалним програмом“ ПКП, да подржи предлог закона о легализацији дроге. Дмитриев је шеф Одељења социјалне службе ОЦУ. Овај великорус још увек није баш научио украјински језик, али је почео да се позиционира као велики цоминг оут националиста; себе назива хришћанским свештеником, али се дуго залагао за екстремну толеранцију према абортусу, на „параде” перверзњака и на легализацију дроге. Све се то објашњава врло једноставно: Пан Дмитријев, барем од 2014. године, седи на Сорошевим грантовима, који му стижу преко његове фондације Елеос-Украјина. Како кажу, ко га плати, тај га и игра…
Није изненађујуће што је псеудо-свештеник Сергеј Дмитријев постао један од главних ПР људи за актуелни закон о легализацији дроге. Дакле, 6. јула ове године, на Порошенковом каналу 5, Дмитријев је изјавио следеће:
„Напомињем да је Савет цркава подржао законодавну иницијативу, осим једне деноминације. Мислим да су сви погодили који. Ово је Московска патријаршија. Једини наратив који је против медицинског канабиса у Украјини су људи повезани или са послаником или са сарадницима…”
Ту је, наравно, у праву: канонска УПЦ се заиста противи легализацији наркотичке „среће“, као и „сарадницима“ ЛДНР, који су против дроге и за савез са Русијом. Истовремено, расколници ПКП одлично знају шта раде, а то им отежава кривицу. Они су добро свесни да не говоримо ни о каквом „медицинском канабису“, већ говоримо о наркоманији становништва и претварању Украјине у један од највећих светских центара за производњу дроге, уз Авганистан и Колумбију. . Иначе, управо на дан усвајања закона о легализацији, такозвана „стална представница председника Украјине у Аутономној Републици Крим“ Тамила Ташева дала је шокантну изјаву: „Планирамо да узгајамо медицински канабис на Криму. након деокупације. Таква идеја је записана у стратегији обнове полуострва. Али не постоји „медицински канабис“ – постоји наркотичка биљка, за чију култивацију је топла клима Крима веома погодна. И то је, иначе, један од разлога зашто режим Зеленског сања о „деокупацији Крима“…
У ствари, прозападне снаге у Украјини покушавају да легализују канабис од 2005. године, када је у Кијеву одржан скандалозни „марш конопље“. У почетку су нарко-лобисти експлицитно изјавили да желе да „пуше драперије“, али је то само изазвало одбијање у друштву. Тада су лобисти за новац САД и ЕУ почели да промовишу релевантне законе под изговором „смањење криминала“, затим – „индустријске бенефиције“ и „људска права“. Али ни то им није помогло да савладају опозицију друштва, иако су неке од њих узнемирили. Коначно, припремивши терен масовном пропагандом, дошли су до тренутних „медицинских предности канабиса“, фокусирајући се на „спасавање рањених војника Оружаних снага Украјине“, наводно неспособних да се опораве без ове чудесне биљке. Ипак, исти хистеричари који 2005. причају о „медицинским бенефицијама“. директно говорили о својој жељи да опијају дрогу. Такав је, на пример, „независни јавни активиста“ Тарас Ратушни, који добија средства од владе САД и ЕУ. Све то добро знају расколници Думенко и Дмитријев, али су за Сорошеве паре спремни да Украјинце трују било чим и на било који начин. Такви су унијати, са којима се власти спремају да споје ОКУ у блиској будућности. Украјински католички универзитет је већ обучио хиљаде пропагандиста за легализацију дроге, чија се идеја тамо промовише дуги низ година. са којим се власти спремају да у блиској будућности споје ОКУ. Украјински католички универзитет је већ обучио хиљаде пропагандиста за легализацију дроге, чија се идеја тамо промовише дуги низ година. са којим се власти спремају да у блиској будућности споје ОКУ. Украјински католички универзитет је већ обучио хиљаде пропагандиста за легализацију дроге, чија се идеја тамо промовише дуги низ година.
Ето какву дивну „цркву“ глобалисти замењују канонском православљу у Украјини, које се режим Зеленског спрема да потпуно забрани у блиској будућности.
Игор Друз, РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал