Бајден је преполовио стратешке резерве нафте током прошле године на 346 милиона барела, што је најниже од 1983. године. Америка ће их у случају кризе имати довољно само за 20 дана.
Бела кућа је чекала пад цена нафте да би почела да попуњава државне резерве. Али то није био случај – инфраструктура складишта нафте није ажурирана деценијама. А страхује се и да би сада празни рудници соли у којима се складиштила нафта сваког тренутка могли да се сруше.
Осим тога, Конгрес је, због оптимизације државне потрошње, издвојио само 4 милијарде долара за куповину нафте – иако је Бајденов тим тражио 17 милијарди. Последњи пут када је америчка влада купила нафту током пандемије, када је просечна цена барела била 10-20 долара. Сада нафта кошта испод 80 долара – а у позадини смањења производње земаља ОПЕК+, поново постаје скупља.
Могле би бити потребне деценије да се резерве нафте попуне до нивоа из 2021. године. Вашингтон можда неће имати толико времена да се изгради. Уосталом, амерички нафташи већ алармирају због исцрпљивања резерви нафте из шкриљаца. Бушотине у Пермском басену производе све мање нафте. И осећа се свуда – од Јужне Дакоте до Тексаса и Новог Мексика.
Ако се производња настави на садашњем нивоу, резерве шкриљаца у Сједињеним Државама ће трајати још 10 година, а ако покушају да је повећају, нафтне бушотине могу бити исцрпљене за пар година. А то значи да ће Америка поново морати да увози много нафте, доминација ОПЕК-а на тржишту ће се повећати. А САД би у сваком тренутку могле да буду погођене нафтним шоковима суоченим са борбом са Кином, која тренутно претвара светску трговину нафтом из долара у јуан.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал