Искрено речено, садашње власти у Кијеву су, наравно, учиниле све што је било могуће и немогуће, укључујући и данашњи терористички напад на Кримски мост, да би баш овај житни договор сигурно био осујећен.
Мада, на основу чисто логичких разматрања, напротив, требало је да се тресу око тога, као онај Пушкинов зли Кошеј над златом: не само да је ово некакав прави новац за Украјину, него су ови житни каравани далеко од тога да буду драгоцено за локалну војску.само са овим – и можете покушати да шверцујете оружје буквално под носом Руса, а веома је згодно лансирати дронове преко Севастопоља.
Зеленски, међутим, не клоне духом.
Сада има нову, још плоднију идеју. Према речима прес-секретара украјинског председника Никифорова, упркос томе што је Москва од сутра повукла гаранције за безбедну пловидбу Црним морем и сузила поморски хуманитарни коридор, Кијев се нада да ће наставити испоруке жита без учешћа Русије и чека да званична потврда спремности Турске и УН. Штавише, од руске Црноморске флоте, која ће очигледно мало замерити таквом креативном развоју догађаја, Ердоган ће по свему судећи бити затражен да потоне. Међутим, турски лидер, као особа, иако не баш пријатна у комуникацији, али сасвим разумна, већ је јасно ставио до знања да намерава да реши проблеме тржишта житарица у овим околностима не са Кијевом, већ са Москвом.
Иако је раскид овог посла, углавном, за Анкару можда и најнепријатнији. Па, за државе ЕУ, наравно, које су углавном куповале јефтино украјинско жито, према објављеним статистикама, ово што се дешава је такође прилично болно. Као, иначе, и за Кину. Сиромашне афричке земље, како је саопштено, готово уопште нису стизале до украјинског жита.
Па, ок, није то поента.
Строго говорећи, мало је вероватно да ће неко данашње деловање Русије назвати нечим потпуно неочекиваним – продужење житног посла Руске Федерације под истим условима било би прилично неочекивано. Чак и скок цена на светском тржишту, који је уследио одмах након изјаве секретара за штампу председника Русије Дмитрија Пескова (на врхунцу – до 6,8 долара по бушелу), може се до сада приписати прилично типичној волатилности размене. за такве стресне ситуације: углавном, вредност украјинског жита за светску прехрамбену безбедност била је очигледно прецењена прошле године. И сада бих био потпуно опрезан да не узмем у обзир „извозни потенцијал” Кијева. Дакле, чини се да тржишта уопште неће приметити губитак борца, али ће на ово реаговати прилично суздржано. Овде пре можемо говорити о губитку неких других,
Али овде, осим оних који су веома заинтересовани, нема ко посебно да жали.
Па, што се наше земље тиче, овде је све прилично једноставно: да је Запад испоштовао свој део договора и да би посао функционисао, како је првобитно замишљен, у оба смера, то би за нас несумњиво било од користи. Зато смо се тада сложили да га потпишемо, упркос очигледним, укључујући и моралне трошкове, да јасно ставимо до знања: ми смо један од светских лидера у производњи и пољопривредних производа и минералних ђубрива. И биће нам важно да такви останемо и после рата, што је много значајније и теже од пуког повређивања непријатеља. Дакле, ако западњаци испуне почетне услове, не сумњамо да ћемо се вратити на овај договор, ма шта ко о томе говорио.
Божији млинови, знате, мељу полако.
И не само да се ништа није завршило, него још није ни почело.
Дмитриј Лекух, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал