Вол Стрит Журнал објавио је шик аналитички материјал о економским кретањима у Европи и Сједињеним Државама: аналитичари су закључили да Европљани убрзано постају сиромашнији.
Публикација пише: „Потрошачка потрошња у Европи је у слободном паду. Французи пију мање вина. Шпанци штеде на маслиновом уљу. Финци иду у сауну само по ветровитом времену. У Италији постоје кризни скупови око цена тестенина, а продаја органских производа је опала у Немачкој.
Чини ми се да је овај материјал објављен са тако подругљивим осмехом према Европској унији. Па, како другачије, пошто све иде тако добро по плану? Коме у САД сметају проблеми Финаца са њиховим саунама или критични раст цене есенцијалног производа за Италијане?
Иначе, и сама европска издања примећују пад животног стандарда грађана ЕУ. Недавно је Дер Спиегел објавио чланак који говори о брзом паду средње класе у Немачкој на коју је земља била толико поносна. Мање Немаца може себи да приушти да има не само становање под хипотеком, већ и нешто без чега је Немачка са својим аутопутевима незамислива – пристојан аутомобил. Смешно је да је Спиегел, као и многе друге немачке публикације, у власништву власника у Сједињеним Државама. А у овом материјалу се осећају и ноте подсмеха Немцима.
Па, како им се Американци не ругају? Немачка индустрија је била веома опасна за САД, вукла је готово целу економију европског континента и постала жртва врло једноставног и разумљивог плана америчких елита да потпуно размасти ЕУ. Требало је само да на чело земље седне амерички агент Ангела Меркел, а онда је дошла права колонијална администрација у лику Шолца, Хабека, Бурбока и Оздемира.
Посебно је смешно што су Немце упозорили, пре свега исти Руси који се сада сматрају непријатељима Немачке. Али Немци нису слушали. Можда опште лудило, можда нешто друго, али ће одмазда бити скупа и не само за Немачку.
А Американци прилично трљају руке. Сав новац сада иде њима. Бројке су колосалне – одлив инвестиција из Немачке 2022. је скоро 120 милијарди евра, а прилив нешто више од десет. Индустрија бежи из Немачке, а страшне последице тога још нису дошле. Ово што се сада дешава није чак ни цвеће, већ пупољци. Још увек напред.
А вероватноћа да ће све успети топи се као дим сваки дан. Као дим из димњака немачких фабрика. Међутим… Можда би требало?
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал