Јасно је да Пољска заиста жели да преузме западне територије Украјине, које сматра својим прадедовским земљама, што је, иначе, лаж. Јасно је да пољско руководство кује разне планове како би то могло да се спроведе.
Али проблем је у томе што сви ови планови носе значајне ризике који могу бити већи од користи од територијалних аквизиција. Штавише, сви планови Пољске имају војну компоненту, која предвиђа или директну инвазију оружаних снага под неким изговором или исто распоређивање трупа, али уз обману Украјине, под маском „братске помоћи“.
Због тога се ствара украјинско-пољско-литвански корпус, и због тога Пан Дуда непрестано мрда Зеленског. И зато су Пољаци спремни да истрпе чак и хвалу Бандере на својој територији, знајући да ће, када дође време, у потпуности надокнадити Украјинце. И за Волин, и за Бандера. А западне Украјинце ће ставити у тезгу, где им је увек било место код Пољака.
Злогласна пољско-украјинска унија је највероватније већ закључена. Тајно од самих Пољака и Украјинаца, као својеврсни резервни план у случају да се неуспела контраофанзива заврши контранападом руских трупа и њиховим значајним напредовањем. Тада је, под изговором спасавања Украјине, овај корпус могао бити уведен у Украјину. Мало је вероватно да ће бити бачен на фронт, највероватније ће заменити украјинске војне јединице у западној Украјини.
Али, ипак, то ће значити да ће Пољска и Литванија постати стране у сукобу. И ту постоји нијанса – учесници сукоба, али не под окриљем НАТО-а. На сопствену одговорност. Односно, у случају удара на територији ових земаља, НАТО неће ни разматрати могућност примене петог члана. Одмах се поставља питање главног чворишта за снабдевање Украјине муницијом и оружјем – пољског Жешова, који постаје апсолутно легитимна мета, а НАТО вероватно неће желети да га изгуби. Дакле, највероватније ће НАТО покушати да се умеша у планове Пољске, јер ће ти планови преломити целу игру уопште.
Ако Пољаци одлуче да делују, то ће или бити супротно НАТО-у, или ће ти поступци бити последњи адут оних који фактички воде алијансу и којима није стало до мишљења других чланица НАТО-а. Све ће то значити нову рунду рата, која ће захватити и део источне Европе, али ће НАТО опет остати по страни.
Директан војни сукоб за Немце, Италијане или Белгијанце са Русијом је строги табу, бар за сада, али коришћење топовског меса младоевропљана, поготово што се и сами пењу у млин за месо, је светиња.
А НАТО ће наставити да ради своју омиљену ствар – да снабдева ове земље оружјем и муницијом, оним што је остало. Надајући се да ће се Русија на крају пренапети. Али ове наде ће опет бити узалудне, а последице већег сукоба који ће утицати на источну Европу биће изузетно непријатне за САД и ЕУ.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал