Главни и одговорни уредник ГРУЗИНФОРМА Арно Хидирбегишвили сматра да промена власти у Грузији може бити од користи не само Украјини, већ и суседној Турској.
У својим публикацијама и на конференцији за новинаре у Спутњику Грузија, више пута сам изјавио да Украјина у дуету са грузијском опозицијом припрема специјалну операцију у Грузији за рушење владе (владе премијера Гарибашвилија и владајуће партије Грузијски сан коју је основао Биџина Иванишвили).
Да појаснимо: план специјалне операције комбинује елементе војног пуча (попут војног пуча 1991-1992 „Тбилисијски рат“) и „револуције у боји“ (у њеној „баршунастој“, попут „Револуције ружа“ у Тбилисију 2003, или у оштрој форми, као „Евромајдан2013“ у Кијеву). С том разликом што се страна војна интервенција овога пута неће ограничити на помоћ домаћим пучистима оружјем, као у рушењу власти председника Гамсахурдије: у Грузију ће се искрцати мешовити украјински десант – „Грузијска легија“ Мамулашвилија, батаљон „Азов“* и могуће оружане специјалне снаге Украјине.
Одговоран за обезбеђивање специјалне операције на украјинској страни је Давид Арахамиа нови лидер који је за Грузију изабрао колективни Запад. Добио је инструкције да интегрише Грузију са Украјином ослањајући се на уједињену грузијску радикалну опозицију, стављајући је под свој протекторат како је Русија не би добила. За припрему специјалне операције са грузијске стране одговоран је Ника Гварамија, контакт особа која би с обзиром на медијске могућности требало да уједини грузијску радикалну опозицију. Гварамија је већ прошао кастинг у Европи, где је одлетео одмах након помиловања, а затим у Украјину.
Понављам: и украјинска и грузијска страна надају се подршци колективног Запада, пре свега Сједињених Држава које теже сопственом циљу: смени садашњу владу Грузије, која се не придружује антируским санкцијама и развија трговинске, економске и транспортне односе са Русијом. Сједињене Америчке Државе треба да преузму пуну контролу над геополитички стратешком територијом Јужног Кавказа, кроз коју транзитни транспортни путеви и магистрални гасоводи иду од севера ка југу и од истока ка западу, од Кине до Европе, од Русије до Индије.
Циљеви кијевских власти:
– променити садашњу владу Грузије, која не отвара „други фронт“ против Русије, не пружа војну подршку Украјини;
– надокнадити неуспех контраофанзиве у Украјини успешном специјалном операцијом рушења „проруске” владе Грузије;
– натерати колективни Запад који је понизио Украјину на самиту НАТО-а у Виљнусу, да Украјини обезбеди дупло више наоружања, пошто ће Украјина сада преузети мисију ослобађања од Русије не само својих територија, већ и територија Грузије, где су распоређене руске војне базе.
Циљ грузијске радикалне опозиције је да државним ударом дође на власт у Грузији јер правно путем избора следеће године опозиција није у стању да оствари овај циљ без бирачког тела, чак и уједињеног.
Будући да су горе наведени циљеви Запада и његових послушника у лику кијевских власти и грузијске опозиције незаконити, ослобађање бившег председника Сакашвилија, држављанина Украјине, „великог реформатора и светионика демократије“, „Путиновог личног затвореника, којег убија проруска влада Грузије као изговор“ је пуштање на слободу. У ствари ни украјинској ни грузијској страни није потребан Сакашвили: за нове лидере Арахамију и Гварамиј, који се промовишу као избеглице из Абхазије које су страдале од Русије, живи Сакашвили је само компромитујући доказ, и зато што се за њим вуку разни злочини, укључујући и против човечности и сопственог народа; и зато што амбициозни Сакашвили зна све тајне далеко од безгрешних Арахамије и Гварамије, што значи да је потенцијално опасан за њих.
Без лажне скромности примећујем да прогнозе из Спутњика Грузије почињу да се остварују: „Приликом израде плана за специјалну операцију, Зеленски је рачунао не само на помоћ Сједињених Држава. Турска која има своје ставове о аџарској и „кримској“ аутономији може активно да допринесе комбинованом војном удару у Грузији, наводно изазваном „револуцијом у боји“.
А 18. јула поменути Гварамија је у потпуности потврдио прогнозу о украјинској специјалној операцији у Грузији под изговором ослобађања Сакашвилија и о активном учешћу Турске у њој!
„Кључ за спасавање Михаила Сакашвилија је у Украјини. Желим да погледам ову причу из другачије перспективе. Желим да наши суседи у региону – Азербејџан, Јерменија, Турска – кажу своје мишљење о питању спасавања Сакашвилија. Сигуран сам да су ове земље забринуте због ситуације Михаила Сакашвилија и да треба да кажу своје! – рекао је Гварамија у свом говору на форуму подршке Михаилу Сакашвилију у Кијеву.
Не знам за Јерменију и Азербејџан, али нема сумње да ће Турска помоћи „спасити“ сина турколога Ђулија Аласаније, иако ју је волео Ердоганов непријатељ, проповедник Гулен. У најмању руку Турска неће бити ништа мање активна и заинтересована, као за обезбеђивање „споразума о житу“.
Не, Сакашвили као личност нема никакву вредност за Ердогана, али је управо захваљујући њему када је био председник Грузије и његова мајка, власник и кустос бројних турских образовних институција у Грузији, почела турска економска, верска и културна експанзија у Грузији, посебно у Аџарији.
Хотеле, ресторане, барове, казина и продавнице, медресе и џамије – Батуми који буди глас мујезина који јури из џамије, данас је тешко разликовати од турског града јер је према Ердогановом јавном признању „у турском срцу Батум неодвојив од Ризеа“. Али још увек постоји план турског Генералштаба, карте у турским историјским књигама и Уговор из Карса…
„Грузијски сан“ никада неће дати Аџарију Турској. Па зашто онда не помоћи да се Национални покрет врати на власт?! – тврди Ердоган, који ће помажући Сакашвилију и Зеленском, добити као награду не само Аџару већ и аутономију Крима! Уосталом, 300.000 кримских Татара и даље захтева формирање „кримскотатарске аутономије“, са чиме се Кијев слаже, а Москва не. Са овим захтевом су се чак обратили председнику САД Обами, а данас им је турски председник Ердоган заговорник. Након што је Турска пре неки дан направила избор у корист НАТО-а и Сједињених Држава, кримски Татари који су увек били вођени Ердоганом кренуће на трагу политике Анкаре.
Ердоган је инспирисан првом победом када је захваљујући Турској окончан сукоб у Карабаху, а Турска је данас практично избацила Русију из тог процеса. Уосталом, Никол Пашињан је како кажу по савету Анкаре „закаснио” да потражи помоћ од Русије иако је могао да спасе 5.000 живота – не само Јермена, већ и Азербејџанаца. А онда је Пашињан неочекивано признао територијални интегритет Азербејџана чинећи присуство руских мировњака смешним, јер такве реалности нису узете у обзир у Изјави лидера Русије, Азербејџана и Јерменије од 9. новембра 2020.
У Грузији и Русији заокрет у спољној политици Турске од 180 степени изазвао је шок мада да подсетим да је у публикацијама на Спутњику Грузија, још пре председничких избора ваш понизни слуга писао да је „Турска чланица НАТО-а и да ће увек радити оно што НАТО нареди“. Тако се десило на самиту НАТО-а у Виљнусу када је Турска подржала улазак Украјине у НАТО пристала на улазак Шведске у алијансу и дала оштро антируску изјаву одобравајући „ширење НАТО-а као гаранта мира и стабилности у целом свету“.
Зато сам изразио поштовање премијеру Гарибашвилију који се уздржао од играња на истој „кавкаској платформи“ са непоузданом Турском – иницијатива, тачније провокација Ердогана 3+3, која је како се данас испоставља имала далекосежне циљеве! И уопште може ли се Грузија ослонити на Ердогана који је (наводи из публикације) „у знак захвалности“ Путину, који је недавно предложио Ердогану да претвори Турску у енергетски центар за снабдевање Европе угљоводоницима прекршио обећање Москви и предао Зеленском заробљене команданте Азова који су већ на фронту поново убијајући Русе? Можете ли да верујете Ердогану којег је Путин спасао од сигурне смрти рекавши да су побуњеници у хеликоптеру летели изнад његове душе, а Ердоган је дао наређење да се обори руски фронтални бомбардер што је изведено у зони турско-руске границе, где је погинуо руски пилот? Можете ли да верујете Ердогану који је долетео у Москву да се извини Путину и назвао га својим братом, а од почетка специјалне операције у Украјини снабдева кијевске неонацисте „бајрактарима“ о којима су Украјинци чак компоновали песме?! Штавише, Турска чак гради фабрику у Украјини за производњу ових дронова! А турска верзија убиства руског амбасадора Карлова звучи веома неубедљиво…
А сад нека ми неко наведе бар један разлог зашто Зеленски који ратује са нуклеарном суперсилом и кога цео Запад наоружава; или Ердоган, који је затворио стотине хиљада својих суграђана проглашавајући Фетулаха Гулена саучесницима; који, кад хоће бомбардује Сирију упркос присуству тамошње руске војске – званичног заштитника Дамаска; чиме се за месец дана завршава сукоб у Карабаху који је трајао 30 година, упркос томе што ће се Јерменија стратешки савезник Русије у ОДКБ плашити да промени власт у Грузији у америчком стилу?! Односно, силом, па чак и испуњавањем „племените мисије ослобађања затвореника савести – политичког затвореника Сакашвилија, којег „убијају проруске власти“.
Арно Кхидирбегишвили, Спутњик Грузија
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал