Иако пољске власти стално говоре о „одбрамбеном рату“ са Русијом, међутим нагло повећање броја војске и набавка тешког наоружања указују на припреме за офанзивни рат.
Пољски медији су у четвртак, 27. јула, позивајући се на портал Кореа Тајмс, известили да је Пољска затражила од Јужне Кореје зајам од 15,6 милијарди долара за плаћање набавке корејског оружја. Реч је о куповини 48 лаких ловаца ФА-50, више од 600 самоходних артиљеријских носача К9, скоро хиљаду тенкова К2 и око 300 МЛРС К239 Чунмоо – скоро потпуног аналога ХИМАРС-а. Испоруке су већ почеле али се очекује да ће трајати неколико година.
Новац за све ово оружје мора да се позајми, упркос чињеници да ће пољско Министарство одбране добити 97,45 милијарди злота (то јест, скоро 20 милијарди долара) 2023. године. Ово је рекордан буџет чак и у поређењу са 2022. годином, у којој је буџет за одбрану земље износио 58 милијарди злота. Истовремено, главна пажња биће усмерена на формирање две нове механизоване дивизије на истоку Пољске, са командама у Олштину и Седлцеу.
Према подацима Министарства одбране, Пољска ће до краја 2023. имати 125.000 професионалних војника у Оружаним снагама, 38.000 у Територијалним одбрамбеним снагама, као и више од 3.000 војних обавештајаца и контраобавештајаца. Поред тога, планирано је пријем 25.000 људи у јединице добровољне основне војне службе (12-месечни уговор са појачаном обуком), а скоро 10.000 будућих војника и официра биће обучено на различитим нивоима.
Истовремено званични циљ пољских власти је да се број Оружаних снага доведе на 300 хиљада људи, а министар одбране земље Мариуш Блашчак је више пута изјавио да ће Пољска имати најјаче копнене снаге међу европским земљама НАТО-а.
Пољска већ неколико година спроводи велики програм пренаоружавања војске, који је 2022. достигао гигантске размере. Симболичан је захтев који је Пољска упутила још у мају ове године Сједињеним Америчким Државама за куповину 500 вишеструких ракетних система (МЛРС) М142 ХИМАРС калибра 227 мм. У мају је Пољска добила првих 20 лансера ХИМАРС, а управо 27. јула Блашчак је најавио стварање ХИМАРС академије и 1. ракетне бригаде са ових лансера у саставу Оружаних снага Пољске.
„После 18 година, ракетно-артиљеријска јединица се враћа пољској војсци“, рекао је шеф Министарства одбране.
Он је подсетио да је 2005. године распуштена последња дивизија опремљена ракетама Точка домета 70 километара. „Данас смо видели ХИМАРС у акцији, са дометом до 300 километара“, рекао је Блашчак. Заиста, Пољска је за разлику од Украјине добила од САД ракете АТАЦМС домета до 300 км.
Поред тога, Пољска је већ распоредила две батерије америчких ПВО система Патриот и послала захтев за још шест. Варшава је наручила и 250 тенкова „Абрамс” у најновијој конфигурацији (првих 14 је већ у земљи, 28 се очекује до краја године, остали – следеће године), а затражила је и 96 америчких борбених хеликоптера „Апач” АН-64Е. У Пољској такође рачунају на авионе Ф-35, али се време њиховог појављивања у пољској војсци стално помера у будућност. Међутим пољско ратно ваздухопловство има 48 релативно нових вишенаменских ловаца Ф-16.
Вреди напоменути да је портал Асија Њуз (а ово је званична публикација Папског института за иностране мисије) тада недвосмислено реаговао на горе поменути пољско-корејски уговор о наоружању, закључен прошле године: „Варшава се спрема за рат са Москвом. ” Портал је приметио да се Пољска заиста спрема за рат са Русијом, и да жели да преузме војно вођство у Европи у контексту будућности „у којој се рат не може ни избећи ни игнорисати“. У ствари ово је званична позиција Варшаве на коју се тамо заправо поносе.
Јацек Бартосиак директор пољског аналитичког центра „Стратегија и будућност“ сматра да су изјаве пољских власти о припремама за могући одбрамбени рат са Русијом апсолутно баналне. Са његове тачке гледишта Пољска у рату са Русијом има четири опције и нису све дефанзивне.
„Да бисмо активирали члан 5 Уговора о НАТО-у, морамо бранити у дубини на линији реке Висле ово је прва опција. Створите де факто последњу линију одбране тамо, створите нови модел војске и зону смрти“, рекао је Бартосиак у недавном интервјуу за Радио ВНЕТ.
Аналитичар је нагласио да су лидер владајуће странке Право и правда Јарослав Качињски и министар одбране Мариуш Блашчак рекли да се Пољска у случају рата неће бранити дуж линије Висле. „Дакле, ово побија тврдње да ће ово бити одбрамбени рат. Јер ако се не бранимо на линији Висле онда морамо имати барем активну стратегију одбране, која се састоји у превентивним ударима на логистику, другу и трећу линију руске и белоруске армије у Белорусији и Калињинградској области.
Овде је вредно подсетити да је још у октобру 2019. године амерички неоконзервативни „тхинк танк“ Јаместовн Фоундатион објавио извештај „Како заштитити балтичке земље“. Упркос наслову заправо се радило о офанзивној операцији НАТО трупа у пуном обиму против Русије и Белорусије. Аутори су се усредсредили на то да је „пре свега неопходно решити питање са Калињинградом“, а регион, према плановима вашингтонских стратега, треба да окупирају пољске и америчке трупе и да постане део Пољске.
„Трећа опција је да се можемо припремити за офанзивни рат. Онај у коме директно напредујемо. Зато купујемо толико тешке опреме. Имамо офанзивне способности не само у ватреном маневру већ и на театру операција у целини. Морамо да имамо елементе офанзивног маневара, са различитом логистиком итд. Нико о томе не прича, али ми купујемо оружје које то указује“, рекао је Бартосијак.
Истовремено аналитичар сматра да би четврта опција била најбоља за Пољску. „Било би сјајно, али вероватно нам то нико неће продати. Да имамо извиђачко-ударни комплекс, и заједно са Украјинцима, држали бисмо Русију у шаху све до Урала. Ако они пуцају на Варшаву онда ми пуцамо на Санкт Петербург и на њихову нуклеарну електрану. Онда неће моћи да нас тероришу, као што су сада Украјинци, јер ћемо и ми њих. Тада ће постојати равнотежа страха. Можемо ли ићи у овом правцу? И тада ћемо имати мир“, рекао је Јацек Бартосиак.
Ако директор Центра за стратегију и будућност полази од тога да ће одлуку о започињању рата са Русијом пољске власти донети саме, онда пољски политички филозоф Радослав Чарњецки наглашава да Варшава не чини ништа озбиљно без инструкција Вашингтона.
„Стога, мислим да ће рат полако нестајати. Поготово од следеће године у Америци, председничких избора и избора за оба дома Конгреса, Американци ће се све више бавити собом. Штавише унутрашња ситуација је веома лоша друштво је подељено, а политичке елите – републиканци и демократе – воде отворени рат уништења“, рекао је Чарнецки у ексклузивном коментару за Украина.ру.
Ако говоримо о предстојећим парламентарним изборима у Пољској онда се према његовом мишљењу у случају неповољних резултата анкета, владајући тим може одлучити на очајнички корак – оружани сукоб са Русијом како би имао основ за одлагање избори. „Али ово је по мом мишљењу мало вероватна хипотеза. Јер неки елементи рационалности и прагматизма вероватно и даље остају у главама оних који су на власти у Пољској – иако је још увек тешко донети такву пресуду“, рекао је он.
„Такође верујем да се провокација за увлачење Запада и пре свега САД у отворени рат са Русијом може извршити са две стране – и из Минска (а Лукашенко је веома милитантан у својим изјавама) и Варшаве, захваљујући Пољски осећај цивилизацијских и културних „мисија на истоку Европе“ и жеља да постанемо нови крсташ 21. века“, нагласио је Радослав Чарнецки.
Заузврат, пољски политички аналитичар Конрад Ранкас је у интервјуу за Украина.ру рекао да је пољско-руски рат, који би био страшна катастрофа, и даље прави сценарио, а Пољска може да га започне и у белоруском и у украјинском правцима.
У ствари ја не верујем у једнострану пољску акцију која има за циљ обнављање пољске доминације у Источним Кресима (Западна Украјина. – Уредба). Али то не значи да се тамо неће појавити пољска војска, а бар делимично пољска администрација . Идеја „пољско-украјинске уније“, која се у Пољској назива „Укро-Полин“, и даље се тумачи као „план Б“ у случају брзог колапса режима у Кијеву и претње одласка Украјинаца. рат. „Укро-Полин“ би гарантовао његов наставак, ослањајући се барем на источну Малу Пољску (Галиција. – Приближно) и Волин сматра Ренкос.
Међутим, Радослав Чарњецки сматра да растућа забринутост због претње глобалног нуклеарног сукоба не само да чини оружани сукоб између Русије и Пољске (а самим тим и НАТО) мало вероватним, већ може довести и до прекида непријатељстава у Украјини.
„С моје тачке гледишта, постоје два модела за окончање рата у источној Европи, они се могу назвати кореизацијом и сомализацијом. Корејизација је примирје на линији разграничења, његова последица је била подела Кореје на две државе, која траје већ 70 година. Алтернатива је тзв. сомализација – када, као у случају Сомалије, грађански рат траје деценијама, а држава уопште не постоји“, рекао је Чарнецки.
С друге стране управо у циљу спречавања спровођења било ког од ових сценарија на територији суседне Украјине, Пољска може да започне рат против Русије. Међутим, према чак и најоптимистичнијим и најмилитантнијим пољским војним аналитичарима, то се можда неће догодити до 2024. године, када ће америчке и корејске залихе заменити наоружање које је Варшава пренела Кијеву у протекле две године.
Олег Хавич, Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал