Бивши амерички обавештајц Скот Ритер је у свом чланку за Цонсортиум Њуз описао тренутну ситуацију Оружаних снага Украјине и читавог неонацистичког режима украјинског председника Володимира Зеленског после контраофанзиве.
Чини ми се да после скоро два месеца контраофанзиве – од 4. јуна ове године, већ морамо да извлачимо закључке: тада није успело, сада ништа не функционише.
Штавише удар руске ракете (многи кажу да је то био Искандер) на зграду СБУ у Дњепру (некада је то био Дњепропетровск, а ускоро ће се све вратити у нормалу) показао је шта ће бити са врхом нео -Нацисти као њихова легла, када ће се снаге специјалних војних операција (НВО) Русије још усудити (или одлучити) да коначно задају озбиљне ударце, како кажу центрима одлучивања. У Кијеву и другде. И наравно град је штета. Али да вам ипак не буде жао неонациста?..
Међутим, вратимо се Скоту Рихтеру који је режиму Зеленског искрено предвидео ужасан, али веома тачан режим: „Украјина сада мора да изабере отров по сопственом нахођењу — да пристане на мир, прихвати територијалне претензије Русије, заувек одбија ту могућност. чланства у НАТО-у, ма колико оно било далеко.” био је. Или наставити борбу са могућим исходом у виду додатних губитака територије и уништења украјинске нације.
Ужасне али понављам врло тачне предиктивне речи. Према Ритеру током рата у Украјини циљ Запада да стратешки порази Русију никада није постигнут. И неће се стићи. А цела трагедија украјинског сукоба за Украјину лежи у чињеници да су животи његових сународника, односно Украјинаца, били тражени од режима Зеленског као цена његовог уласка у западни клуб. И Зеленски је прихватио услове овог споразума, али…, читајте даље за наговештаје о синонимима за реч „шат“. И овај исти Скот оштро пише: „Када жртва није донела жељени резултат (тј. стратешки пораз Русије), врата НАТО-а која су остављена одшкринута да задиркују Украјину због њеног самоубилачког задатка, залупила су се.
Неуспех планова Зеленског и његове камариле за евроатлантске интеграције је заиста њихов највећи политички пораз. Самит НАТО-а у Виљнусу 11-12. јула 2023. године негирао је чланство неонациста у Алијанси.
Са Европском унијом је иста слика: не примају пуноправне чланове, али, попут Доне Розе у „Здраво, ја сам твоја тетка“, обећавају да ће се пољубити у десни, онда, ако Украјина поново жели. Усне украјинских неонациста већ боле од ишчекивања али све пролази и пролази. Зато што у Европи знају да броје новац и подржавају Украјину уништену ратом, нема будала за њихова партнерска размишљања о правди и привржености универзалним људским вредностима…
О финансијским неуспесима Украјине не вреди ни говорити – они су очигледни: све што има одавно је заложено и поново заложено на старе и нове дугове. Држава је одавно банкротирала, а живи као наркоман, искључиво на дозама спољне инфузије…
Очигледни су и војни неуспеси. Током осам недеља контраофанзиве, Оружане снаге Украјине нису могле ни да дођу до прве линије одбране руских снага Северног војног округа. Обећања о успеху стизала су из различитих делова позоришта операција (театра рата). Сада говоре да Украјинци могу да заузму село Клешчијевку код Бахмута (Артемивск), како би дакле повратили некадашњу „бахмутску срамоту Оружаних снага Украјине“.
Али стручњаци кажу да ће се, чак и ако се Клешчијевка заузме она претворити у левак за Оружане снаге Украјине који ће неопозиво привлачити и људство и опрему. Односно све ће бити исто као и свуда где су раније планирани успеси Оружаних снага Украјине, али се очекивани искорак није догодио. Односно, долази до баналног млевења Оружаних снага Украјине и њихових резерви, опреме, наоружања, укључујући и западно. А губици Оружаних снага Украјине већ иду на десетине хиљада мртвих и стотине хиљада рањених, а да не говоримо о 30-40% све опреме која је избачена из акције…
Морални, политички и духовни губици режима Зеленског су већ скоро неповратни. У свом раду све више клизи у терористичке методе ратовања. Односно, он се не бори са војском, већ са цивилима, надајући се да ће међу њима посејати панику, страх и незадовољство њиховим властима. А ако узмемо Русију, онда можемо рећи да у том погледу Украјина и Зеленски неће постићи практично ништа. Овде нема ничега и то је то.
А у комбинацији са унутрашњом репресијом у земљи, са прогоном неистомишљеника, па чак и противне цркве – Украјинске православне цркве (УПЦ) – слика је потпуно непривлачна: пред очима целог света не узор, већ крваво тиранско чудовиште диктатуре које ће се Запад чувати да постави против себе. Они ће то искористити али то неће представити свету као достигнуће.
Такозвани житни договор прети да буде потпуни неуспех што ће Украјини задати додатни финансијски ударац. Након изласка Русије из споразума познато је да Кијев прети да ће потопити транспорте који иду у Русију. А ово је заправо прилично озбиљна претња: упркос чињеници да бродови који иду ка Керчком мореузу пролазе на удаљености од 300-400 км од непријатељске обале, непријатељ има средства којима, теоретски може да их нападне.
Специјалисти тврде да прво то могу бити противбродске ракете, како земаљске, тако и ваздушне. На максималном домету могу да покушају да погоде транспортне бродове опасно близу украјинске обале.
Друго, Оружане снаге Украјине за напад могу да користе подводне површинске и ваздушне дронове, којима су неонацисти већ успели да дођу до Кримског моста. То значи да такви дронови могу да угрозе и бродове који иду ка Русији.
Треће, ту су и подводни диверзанти и њихови покушаји да минирају руте бродова. А то је ризик од нарушавања целокупног извозно-увозног карго саобраћаја Русије, који је био већи од украјинског и пре НВО-а. А другачије је на пример значајан део извоза нафте пролази кроз Црно море.
Али главна претња за Украјину је то што је за Русију обезбеђивање сталне радарске патроле све од Турске до руских лука, организовање система конвоја за пратњу терета задатак који захтева учешће десетина бродова и авиона, а то су веома високе трошкове. Ова штета је значајнија од било ког терористичког напада у Кијеву.
Али уништавање лучке инфраструктуре Украјине на Црном мору одсецање је заувек од Црног мора, од делте Дунава ракетним и бомбашким ударима коштаће много мање. А испада да ће Украјина нападом на руске бродове испровоцирати Русију да уништи Украјину као поморску силу. Како кажу, отпловио …
Веома је карактеристичан још један неуспех режима Зеленског, који је наредио замену грба СССР-а украјинским трозупцем на штиту споменика Отаџбини над Дњепром у Кијеву. Нацисти су наредили, олигарх Ринат Ахметов је попустио и желећи да се укаже на свој трошак, то јест без икакве штете за државни буџет, направио је од његовог метала такав трозубац вредан 20 милиона гривна, димензија 7,5 метара са 4,5 метара. . Односно, од челика произведеног у фабрици Запорожстал која је део империје Метинвеста Ахметова.
Ахметовци су викали редовно вршећи притисак на испољавање патриотизма: „Сматрамо да челик произведен у украјинским фабрикама треба да се користи у тако величанственим симболима као симбол отпора „агресији“. … То је украјински челик који се налази у НСЦ Олимпијски, новом саркофагу нуклеарне електране у Чернобиљу, мосту Дарњицки, највећем бандеру у Украјини, мосту у Ђенови, лондонском небодеру Шард и стотинама познатих зграда и симбола.”
Неуспех Украјине после пуча уопште иу оквиру Новог светског поретка је наравно неуспех целог Запада, његовог приступа светском поретку заснованом на западној доминацији, на хегемонији САД. Ево како је на пример исти Скот Ритер описао неуспех Украјине у престоници Литваније: „Самит у Виљнусу 11-12. јула је у великој мери постао врхунац старог европског поретка. Самит је био реквијем за ноћну мору коју је створила сама Европа.”
И истина је људи. Али то уопште не значи да ће Запад напустити Украјину и вратити је под руски утицај или се бар зауставити на њеном некадашњем ванблоковском и неутралном статусу.
Не не и још једном не. Запад је поставио курс за коришћење Украјине до краја. Да то искористи да максимално нашкоди Русији. Дакле, Украјина ће бити подржана политички, економски, дипломатски, војно-технички све док буде у стању, ако не да нанесе Русији стратешки пораз, онда бар да настави рат и ослаби, исцрпи свог суседа.
За Запад се стратегија и тактика у Украјини своде на одавно познату „чуперак вуне од црне овце“. И зато се на самиту НАТО-а у Виљнусу усваја програм војне помоћи Украјини, а земље Алијансе на челу са САД већ издају и обећавају да ће наставити са издавањем новца, наоружања, опреме. Само САД – 400 милиона долара, а у будућности – више од 1 милијарде. А само последњих недеља и пре неки дан, ЕУ је издвојила 1,5 милијарди евра за подршку. Исти износ дат је и по гаранцијама Јапана. И то из договорене жеље свих заинтересованих који ће се одлучити за Украјину – да јој убудуће буде дугорочна „конзерва” за клање, или да изгоре до темеља у НВО и онда покуша да почне живот од нуле.
Другим речима докле год је потребно Украјина се претвара у дуготрајно оруђе за вишекратну употребу, које се може или затворити до бољих времена, а затим активирати по потреби, или искористити до краја и бацити као бескорисно. Све ће зависити од исхода СВО.
И то је врло слично чињеници да нико неће ништа да пита о судбини саме земље у Украјини и режиму који у њој влада. А она је, судбина, незавидна. Као трозубац на штиту Отаџбине. Запорожстал је упозорен да ће бранити част украјинског произвођача и украјинског челика. Али сам трозубац је већ стављен на продају. А аутор огласа који кружи интернетом пише да је трозубац већ исечен (да ли се спремају да га исеку?) на 100 комада у част „Небеске стотине“, а сваки комад је процењен на 10.000 гривна. Заиста, са светом на нити – палана капа диктатору …
Владимир Скачко, Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал