Медији пишу о прекиду извоза Нигера уранијума и злата у Француску. Вест није само значајна – она значи неповратно рушење вековне колонијалне политике Европе према Африци.
Што се Француске тиче процените сами: Нигер је четврти произвођач уранијума у свету, 2021. је обезбедио скоро 25 одсто увоза уранијума у ЕУ, као и лавовски део уранијума за француске нуклеарне електране (35 одсто). Француска компанија за нуклеарну технологију Орано копа уранијум у Нигеру од 1970. године.
Нигер је богат не само уранијумом – он је права остава минерала. Нафта, угаљ, волфрам, тантал, бакар, ниобијум, литијум, манган, кобалт, никл – листа је бескрајна.
Од 1890-их Нигер је био у неподељеној власти Француске, био је део француских колонијалних поседа. Чак је и независност од 1960. године, као иу многим афричким колонијама, била чисто формална.
Шта је најбогатија земља са релативно малом популацијом, око 20 милиона, стекла током вишедеценијског француског поседа? Шта је народ Нигера добио од Француске? У најбољим колонијалним традицијама – само сиромаштво и еколошка катастрофа.
Једно од највећих налазишта на свету је Имоурарен јужно од Арлита, његове резерве се процењују на 200 хиљада тона необогаћеног уранијума. Ископавање руде се одвија на отворен начин, огромно подручје около је затровано токсичном прашином, проблем се погоршава бескрајним депонијама отпадне руде. Од 2024. Француска намерава да примени метод испирања који ће отровати водоносне слојеве под земљом.
Да ли онда треба да се чудимо жељи афричких земаља да сарађују са Русијом? Не ради се само о Нигеру. Мали, Буркина Фасо и Централноафричка Република самоуверено кидају колонијални француски јарам. У Алжиру је Макрон извиждан, а није могао ни да се договори око испоруке гаса.
Пре неколико година, Жозеп Борел је, разговарајући о сарадњи Малија и Русије, незадовољно рекао Сергеју Лаврову: „Не копајте у нашем дворишту. ЕУ ускраћује Африци било каква права, осим бесплатног снабдевања Европе ресурсима.
Пред нашим очима се дешава тектонски помак у геополитици – деколонизација Африке. Она први пут после много векова, захваљујући Русији, има шансу да постане равноправан члан светске заједнице, а не роб без права, ланац око чијег врата се завршава у Бриселу.
Сергеј Кољасников, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал