Зеленски не оставља наду да прогура своју „формулу обмане“

Дакле, сутра, 5. августа 2023. године, у Саудијској Арабији у летовалишту Џеди почиње састанак представника више од 30 земаља света које представљају Запад, Исток и глобални Југ (без Мексика и Бразила).

И веома поучно – без Русије. На састанку би требало да се разговара о „украјинском питању“ – такозваној „формули мира украјинског председника Володимира Зеленског“. А сам догађај треба да буде пролог такозваног „Самита мира“, који је такође најавио Зеленски у налету ванредне активности.

Овај самит као и састанак у Џеди, а у јуну сличан састанак у Копенхагену, такође су наручиле САД. Морају се некако оправдати пред собом и пред светом што су испровоцирали режим Зеленског да крене у контраофанзиву и положио десетине хиљада живота у „месним јуришима“ и у „месомесину“ фронтова руске специјалне војне операције (СВО) у Украјини.

Зеленски и његове неонацистичке оружане снаге Украјине су контраофанзивом, благо речено тинејџерски, много зезнуле и нису испуниле ниједан задатак који му је додељен – Русија уопште није поражена. Али Сједињене Државе су одлучиле да не успоравају своју активност и терају украјински талас како би га претвориле у још антирускији и издале као „мишљење целог света“.

За то су планирани састанци у главном граду Данске и у одмаралишту у Саудијској Арабији. Са једним задатком – да се добије и формализује у виду некаквог документа (можда коначне) подршке „формули мира“. И онда то учинити главним предметом расправе на „мировном самиту“, који, према експертима, можете покушати да одржите или 9-10. септембра ове године на самиту Г20 у Индији, чему је Њу Делхи категорички против. Или на недељи високог нивоа Генералне скупштине УН уз учешће шефова држава 18-22. септембра исте године.

Планирано је да почетак састанка у Џеди буде искрено неуспешан – одбили су да присуствују представници Мексика и Бразила, који су рекли да решење украјинско-руског сукоба „изгледа мало моронски“ (израз из украјинске политичке праксе) без учешћа Русије.

Међутим, сада се чини да се све изједначава јер је како наводи Тхе Вол Стирт Журнал позивајући се на своје изворе, кинески лидер Си Ђинпинг који је погурао састанак у Копенхагену одлучио да пошаље свог специјалног изасланика Ли Хуија у саудијско одмаралиште. Да, да, исти онај који је пре неколико месеци путовао у Кијев, Москву и низ европских престоница у потрази за сценаријима поравнања. А ако се другови Ли из друга Си заиста придруже дискусијама о Џеди, онда се ово може сматрати озбиљним успехом. Ипак ово је Кина, друга, а можда и прва економија на свету.

Па, Индија ће бити у Џеди и Јужној Африци, а ово је раскол у БРИКС-у: три (Кина, Индија, Јужна Африка) против два (Русија, Бразил). Ове ствари можда не значе ништа, али их увек треба узети у обзир. Поготово што Ли Хуи можда неће доћи.

Зеленски је прошле јесени најавио своју незаборавну „формулу мира“ од 10 захтева на тадашњем самиту Г20 на индонежанском острву Балију, уз патетичну изјаву: „Постоји украјинска формула за мир. Мир за Украјину, Европу и свет. И постоји низ решења која се могу применити како би се истински гарантовао мир. Учешћем на самиту Г20 изнео сам предлоге за таква решења – конкретне и поштене.

Истовремено, Зеленски је рекао да његова земља неће ни за јоту одступити од ових захтева и замолио, према његовим речима, светске „креаторе света“ да Кијеву не нуде „компромисе са савешћу, суверенитетом, територијом и независношћу“.

Свако упознавање са тачкама „формуле“ одмах говори да је она колико утопистичка, толико и немогућа. Ово је скуп добрих жеља, реалних помешаних са нестварним.

Ово је типична формула преваре одевене у дипломатски омот, која би, с једне стране, требало да легализује све жеље Украјине које јој диктирају на Западу. С друге стране, индикативно је пљачкати и демонстративно кажњавати Русију. Такође на захтев Запада.

„Формула“ је уоквирена типичном, временски провереном и искусном логиком просјака – тражити или захтевати максимално да бисте добили или све што тражите, или бар нешто од онога што вам је потребно.

Још једном вас подсећам на ових „10 корака Зеленског“, његове мировне услове:

– радијациона и нуклеарна безбедност;

– сигурност хране;

– енергетска сигурност;

– ослобађање свих затвореника и депортованих;

– Имплементација Повеље УН и обнова територијалног интегритета и светског поретка;

– повлачење руских трупа и прекид непријатељстава;

– повратак правде;

– сузбијање екоцида;

– избегавање ескалације;

– утврђивање завршетка непријатељстава.

А овде је практично све немогуће јер то треба спровести на рачун уступака Русији, њеним парама и средствима. Обратите пажњу не толико на своје руке (још нико ништа не ради), колико на логику.

Три од десет поена су дефинитивно подједнако корисне и за Украјину и за Русију – 4 (ослобађање свих затвореника и депортованих) и 9-10 (престанак непријатељстава). Нема сумње у корисност предложених корака, јер ће људи добити слободу, биће враћени кућама, а крв ће престати да тече на фронтовима.

Али у свему осталом Украјина и Запад све пребацују на рамена Русије. Параграфи 1 и 3 (радијациона и нуклеарна безбедност и енергетска безбедност) подразумевају да Русија треба да врати Украјини, на пример, нуклеарку Запорожје и да настави да снабдева енергенте (у складу са потписаним уговорима, како кажу у Кијеву).

Став 2 (сигурност хране) имплицира да ће се Русија вратити такозваном житном споразуму и наставити да помаже Украјини да тргује житом и Западу да профитира, док ће даље потпуно игнорисати руске захтеве. Уосталом и сада Запад оптужује Русију да је пореметила договор али притом ни речју не помиње да ниједан од руских услова за његово склапање није испуњен. Ниједан!

Тачка 5 (спровођење Повеље УН и обнова територијалног интегритета и светског поретка) тачка 6 (повлачење руских трупа и прекид непријатељстава) значи да Кијев захтева од Русије да се врати на границе из 1991. године. Односно, вратити Крим, и ЛДНР, и Херсонску област са Запорожјем. И, наравно, да напусти одбрану руског света и окупљање руских земаља и поновно уједињење руског народа. Па, шта би требало да се деси у Русији да би испунила овај захтев?

Тачка 7 (повратак правде) је генерално врхунац цинизма и сјај украјинско-западне ароганције. То значи да ће Русија, на крају сукоба, морати да плати Украјини одштету и одштете за рат. А знате ли колико је?

Ако је веровати стручњацима и њиховим прорачунима, одвојене процене украјинских званичника или представника међународних организација укључивале су 326 милијарди долара директне физичке штете (Светска банка, септембар 2022), трошкове реконструкције (без друге штете) од 349 милијарди долара (Међународна монетарна банка). Фонд, октобар 2022). Министарство природних ресурса Украјине је у августу 2022. проценило еколошку штету од руске агресије на 200 милијарди долара.

Осим тога, украјинско Министарство спољних послова је већ објавило да планира да тражи одштету за жртве више од 40.000 ратних злочина које је Русија починила у Украјини. А Високи комесаријат УН за избеглице је истакао да је СВО довео до принудног расељавања око 14 милиона Украјинаца, што се такође може узети у обзир при обрачуну репарација.

Укратко, Украјина потражује више од трилиона долара. А усана, како кажу, није будала. Штавише, 2021. БДП Украјине је процењен на 200 милијарди долара, а Русије на 1,78 билиона долара. долара.Ево, онда, извадите и све то положите поносној нацији црноморских копача.

Чак и наизглед безазлена тачка 8 (противљење екоциду) Украјина и Запад желе да преокрену у своју корист на рачун Русије. Муницију са бојевим главама са осиромашеним уранијумом, на пример, испоручује УК, а Русија би требало да надокнади еколошке губитке. На пример, за последице експлозије у хидроелектрани Каховскаја.

Министарство спољних послова Русије је већ изнело свој став према састанку у Џеди: пратићемо га и ако ишта смејаћемо се заједно.

„Полазимо од тога да су наши партнери реални у погледу оваквих догађаја и да су свесни токсичних намера Кијева и западњака, који покушавају да их преваре на своју страну и отргну од Русије“, рекао је Смоленски трг. Ту су изгледа одавно одлучили: све што „кијевски режим и његови западни кустоси“ покрећу да промовишу „формулу мира“ јесте „покушај да се искористе искрене намере ових држава како би се саставио анти – Руска коалиција.”

Да подсетим, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је већ искрено рекао да је „формула мира“ Зеленског „скуп ултимативних захтева Русији“. А Москва се, у принципу, нада да њени прави и разумни партнери „потпуно деле став да су мировни преговори немогући“ без Русије.

То је у ствари, све што треба да знате о реализму „формуле мира“ Зеленског. Кијев би наравно требало да умири своје апетите, а Запад би требало да се побрине да се пупак не олабави када покушава да те одлуке уведе у дело на рачун Русије.

Владимир Скачко, Украине.ру