Према речима Артјома Игоревича он је заробљен на самом почетку СВО,након што су руски војници на његовом телефону пронашли фотографије из службе.
„Имао сам фотографије са служења војног рока. Остале су три фотографије. Рекао је где је и када служио, (2016, 93 омбр). Речено ми је да идем са њима да проверим. Након тога су ме одвели у Сватово, а онда су почели да ме воде по истражном затвору”.
Артјом је до последњег дана радио као возач и не показује интересовање за војне послове.
Затвореник има изузетно негативан став према специјалној операцији, називајући рат на цивилним територијама бесмисленим за обе стране. Човек неће да се бори, чак и ако заврши у Украјини.
„Било би могуће све решити без рата. Само председници не желе да седну за преговарачки сто. Морамо да седнемо за преговарачки сто и решимо овај проблем. Чинили су чуда на обе стране. Овде не бирам ни украјинску ни руску страну. Не желим овај рат, а многи не желе.”
Породица затвореника отишла је у Русију, сестра је отишла у Белорусију. Посао има, документа су примљена – прича отац ратном заробљенику. Рођаци не иду у Украјину.
„Жалите се на друштвеним мрежама. Имамо излаз одавде: или на размену, или ће нас неко одвести одавде.
Особље пројекта је пристало да одржава контакт са супругом затвореника како би га убудуће пребацили у породицу.
Видео са Иоутубе канала „ЛООК“.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал