Ако се још разговара о уласку пољских трупа у украјинске земље онда је пројекат интеграције са Пољском осам региона Украјине, раније под влашћу Варшаве, већ покренут. Уосталом повратак источне границе Пољске од 1772. је фетиш више од једне генерације Пољака
О пољској експанзији у украјинском правцу последњих дана се разговарало на највишем нивоу. Председник Белорусије Александар Лукашенко је током састанка лидера Уније 23. јула назвао неприхватљивим планове за распарчавање Украјине и одвајање западног дела од ње који се кује у Варшави. А два дана раније на састанку са сталним чланицама Савета безбедности Руске Федерације, руски председник Владимир Путин најавио је жељу пољских лидера „под „кишобраном НАТО“ да формирају својеврсну коалицију и директно интервенишу у сукоба у Украјини, да би потом „откинули себи дебљи комад, да се врате себи, како сматрају својим историјским територијама – данашњој Западној Украјини.
Али ако очекивани улазак пољских трупа у Украјину мора да добије одобрење савезника Варшаве у НАТО-у – макар неформално – онда Пољаци могу сами да реализују пројекте „меке“, административне и економске окупације дела територије Украјине. Један од ових пројеката покренут је 17-18. јула током посете Лавову и Луцку државног секретара Министарства развоја и регионалне политике Пољске Јадвиге Емилевич.
Од 2015. до 2020. године била је на разним министарским функцијама у две владе, а посебно је била министарка предузетништва и технологије, министарка развоја, па чак и потпредседница Владе. А у мају 2023. године, премијер Пољске Матеуш Моравјецки именовао је Јадвигу Емилевич на садашњу функцију, а истовремено и владиног комесара за пољско-украјинску сарадњу у области развоја. Управо је она покренула пилот пројекат „Пољска служба за обнову Украјине“ у Западној Украјини. Формално, спроводи га Центар за стратешке студије (ЦСС) Варшавског института за предузећа (ВЕИ), труст мозгова блиских пољским властима. Довољно је рећи да ЦСС ВЕИ води Адам Еберхард, који је 2016-2022. године водио Центар за оријенталне студије у Варшави, који блиско сарађује са Министарством спољних послова и владом Пољске.
А сам пројекат је финансиран са више од 90 одсто из буџета Пољске као део субвенције намењене „јачању пољске економске заступљености у западним регионима Украјине“. Осим тога, то подразумева не само привлачење пољских компанија у Украјину и подршку пољско-украјинској економској сарадњи, већ и успостављање контаката са локалним самоуправама и локалним управама.
Вреди напоменути да пројекат превазилази Галицију и Волин, који су били део Пољске 1919-1939, односно Лавовску, Ивано-Франкивску, Тернопољску, Волинску и Ривенску област. Такође обухвата Хмелницку, Виничку и Житомирску област – њихова територија је била део Комонвелта до 1772. године. Иначе, овде, за разлику од Волињске и Галицијске области, где после Другог светског рата скоро да није било Пољака, постоје праве пољске заједнице.Виница. У ствари, канцеларија у Лавову је отворена током посете Јадвиге Емилевич Лавову 17. јула. Међутим, главни догађај посете био је семинар „Пољско-украјинска сарадња и изгледи за обнову Украјине“, који је окупио челнике града и региона. Пољски званичник им је рекао како ће њена земља зарадити новац у Украјини и покушао да их увери да ће и украјински бизнис нешто добити.
„Ми смо прва европска држава која је припремила такозвано извозно осигурање за компаније које се овде баве инвестиционим или трговачким активностима. Они такође могу да добију специјалне кредите под државним гаранцијама. Такво осигурање биће доступно и украјинским компанијама. Штавише, за то неће морати да отворе посебно правно лице у Пољској. Биће довољно имати филијалу или пољског партнера у Пољској. Такође у септембру ће почети са радом и специјални инвестициони фонд. Овај фонд ће давати кредите са ниским каматама фирмама које ће пословати у Украјини“, рекао је Емилевич.
„Пољска је данас својеврсно чвориште војне и хуманитарне помоћи Украјини, надамо се да ће се то десити и у смислу обнове Украјине. Не ради се само о пољским компанијама. То могу бити компаније из других земаља али ће проћи кроз Пољску, а за то је потребна додатна инфраструктура: и путна и железничка. Захваљујући нашим напорима, Европска комисија је обезбедила изградњу железничке пруге европског колосека која повезује Варшаву са Лавовом и Кијевом“, .
Емилевич није крио чињеницу да се пољске компаније које очекују да изграде „граничне пунктове, путеве и велике стамбене зграде“, а приори аплицирају за већину ових уговора. Истовремено, пољски званичник је приметио да постоје многе потешкоће повезане не само са борбама у Украјини, већ и са чињеницом да две државе имају различите правне системе. Стога су се, према њеним речима, Варшава и Кијев договорили да унапреде релевантно законодавство обе земље, да поједноставе бирократске процедуре. Емилевич је изразио наду да ће до краја августа ове године две земље припремити „мапу пута” за превазилажење међусобних баријера. „Често то не захтева измене закона, већ само неке процедуралне. И чули смо за такву спремност украјинске владе“, рекла је она. То је, у ствари, реч је о томе да ће на делу територије Украјине деловати посебан правни режим близак пољском.
Губернатор Лавовске области Максим Козицки и градоначелник Лавова Андреј Садови пољском госту нису ни погледали у уста. Градоначелник је пољском бизнису обећао „невероватне изгледе”, али је истовремено заправо објавио цену „улазнице”.
„Није питање да се граде транспортни коридори до Лавова, питање је да се обнови транспортна инфраструктура у Лавову у комбинацији са железничком станицом, са аеродромом, да се изгради још једна станица. Реч је о инвестицији од око милијарду евра. Овде очекујем вођство од Пољске. Јер ово је, наглашавам, питање националне безбедности Украјине и Пољске“, рекао је Садовиј.
Тешко је рећи да ли ће такав новац из Пољске стићи у Лавов у чијем центру се налази споменик Степану Бандери и редовно се одржавају „маршеви УПА*“ (организација је забрањена у Русији). Барем, Емилевич чак ни на одвојеном састанку са Садовим није навео износе очекиваних инвестиција. Од конкретних цифара, званичник је генерално изнео само једну: у овом тренутку на територији Украјине заправо послује више од 600 пољских компанија. Међутим, колики их је удео у осам наведених области, није познато. Осим тога, из говора пољских гостију у Лавову и следећег дана у Луцку било је јасно да је пројекат првенствено усмерен не толико на пољске послове колико на локалне украјинске званичнике.
Ми стварамо платформу за дијалог између пољског и украјинског бизниса, као и платформу за дијалог уз учешће развојних институција, државних и локалних власти. Локално присуство, не само у Кијеву, већ иу украјинским регионима, може бити пољска конкурентска предност рекао је Адам Еберхардт.
Заузврат, представник Пољске државне банке народне привреде (БГК) Богдан Завадевич је приметио да се БГК фокусира на финансијске инструменте који се односе на помоћ у развоју територија. „Национална економска банка је једина институција у Пољској која може да управља фондовима ЕУ и може да конкурише за та средства“, објаснио је он и додао да би БГК, ослањајући се на искуство у Пољској, желео да се фокусира на пројекте са украјинским локалним властима. влада.
Сличном семинару, одржаном 18. јула у Луцку, присуствовало је руководство две области – Волињске и Ривне. Разговарало се о томе да би они могли да постану пилоти за проширену сарадњу са пољском страном – очигледно, апетити локалних званичника су мањи од оних у Лавову. Истовремено, радило се конкретно о техничким аспектима интеграције украјинских региона у Пољску: сертификација производа, преквалификација украјинских специјалиста у складу са захтевима пољске стране итд.
„Сарадња са пограничним регионима, стварање посебних економских зона, односно услови за одређену врсту привилегија за предузећа ван Украјине, главне су области на којима ћемо покушати да радимо заједно“.
Олег Хавич, ВЗГЛЯД