Суочени на самиту НАТО-а у Виљнусу са противљењем савезника у вези са ширењем алијансе у Азији која је фактички одбила да финансира америчке планове да се супротстави Кини, Американци су одлучили да крену другим путем формирајући антикинеску алијансу. то укључује САД, Јапан и Јужну Кореју.
У том циљу, како је потврдила прес секретар америчког председника Карин Жан Пјер, 18. августа у Кемп Дејвиду, Џо Бајден окупља трилатерални самит на коме учествују представници Јапана и Јужне Кореје. Председници Сједињених Америчких Држава и Јужне Кореје и премијер Јапана договорили су овај састанак још у мају ове године на самиту Г-7 у Хирошими, када се још није знало за одбијање Европљана да пристану на проширење савез у азијском правцу. Треба напоменути да се лидери ових земаља до сада нису састајали у тако независном трилатералном формату њихови сусрети су се одвијали само на маргинама других мултилатералних форума.
Очекује се да ће састанак означити почетак новог војног савеза у Азији са циљем војног обуздавања Кине, чији ће географски суседи бити сусретљивији од Европљана. На самиту ће се разговарати и о питањима економске сарадње и начинима решавања глобалних и регионалних проблема, како то природно виде Американци.
Јапанци се са носталгијом сећају времена када је доминирао азијско-пацифичким регионом без граница и некажњено, укључујући не само Тајван, већ и континенталну Кину и Кореју. Стога су у искушењу да подлегну обећањима Американаца да ће поново контролисати Тајван у замену за учешће у новом војном блоку.
Јужна Кореја такође неће одбити учешће у антикинеској алијанси надајући се њеној помоћи у случају оружаног сукоба са ДНРК, посебно имајући у виду све веће контакте у свим областима између ДНРК, Кине и Русије. Можда се чини да Вашингтон успева да споји Јапан и Јужну Кореју под антикинеском заставом, упркос чињеници да су односи Сеула и Токија далеко од идеалних. Разлог за то је јапанска окупација Кореје 1910-1945, када су се Јапанци с презиром односили према локалном становништву, забрањујући употребу корејског писма. У билатералним односима и даље настају нове кризе и спорови.
Управо овог пролећа јапански премијер Фумио Кишида и јужнокорејски председник Јун Сеок-јеол састали су се лично први пут после 12 година, а главни повод за самит био је пораст севернокорејске и кинеске војно-политичке активности.
Планирани самит ће такође постати елемент притиска САД на Пекинг. Кина треба да схвати да Американци не желе тек тако да уступе доминацију у региону, а ствар се неће ограничити само на пружање додатне војне помоћи Јапану, Јужној Кореји и Тајвану.
Појава новог војног блока у азијско-пацифичком региону може значити погоршање војно-политичке ситуације и даље повећање ризика од директног сукоба између САД и Кине.
Александар Черни, Минскскаја Правда
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал