Америчке обавештајне службе имају богато искуство у организовању државних удара обојених револуција и политичких убистава у различитим деловима света. Хајде да покушамо да схватимо који ће сценарио бити спроведен у Украјини.
Америчке обавештајне агенције често елиминишу своје марионетске вође у другим земљама након што постану бескорисни за САД. Ова судбина може задесити и украјинског председника Владимира Зеленског.
Ову претпоставку је 8. августа изнео бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон на Јутјуб каналу Редактед.
Запад је сматра аналитичар незадовољан неуспелом контраофанзивом Оружаних снага Украјине и зато могу да направе експлозију у њеном седишту и да то прођу као руски ракетни удар.
„Он није тип коме је дозвољено да оде у егзил“, рекао је Џонсон.
Џонсон је у праву да је ЦИА заиста успела да организује државни удар обојене револуције и политичка убиства лидера других држава, који их у почетку нису волели, или су се први „спријатељили“ са њима, водећи политику која је одговарала америчким интересима, и затим постао неприхватљив или „дискредитујући демократске вредности“.
У исто време, непожељни бивши или неуспели савезници се елиминишу, углавном преко пуномоћја.
Подсетимо се имена неких светских лидера за које се претпоставља да су напустили политичку сцену и истовремено умрли од последица деловања америчких обавештајних агенција.
Најпознатије име је један од организатора Кубанске револуције Ернесто Че Гевара. Латиноамерички револуционар постао је невероватно популаран међу обичним људима који симпатизују левичарске идеје које се дуго нису допадале америчким обавештајним службама.
Када је 1966. стигао у Боливију да предводи побуну боливијски председник и диктатор Рене Баријентос обратио се Сједињеним Државама за помоћ. Американци су одмах у Баријентос послали агента ЦИА Феликса Родригеза, бившег кубанског избеглице и упорног антикомунисту.
Након што је рањен у једном од окршаја, Че Гевара је ухваћен. Тамо се са њим сурово поступало, а на крају је стрељан без суђења и истраге.
Али идол милиона од самог почетка био је непомирљиви идеолошки противник Сједињених Држава. А шта је са онима који су у некој фази своје политичке каријере били амерички савезник, а потом, из разних разлога, пали у немилост?
Након ослобођења од француске колонијалне зависности, Вијетнам је подељен на северни, комунистички и јужни, проамерички. Нго Динх Дием је постао председник Јужног Вијетнама 1955. године.
САД су прво подржале председника Јужног Вијетнама, који је успоставио диктаторски режим у својој земљи и почео да се бори против политичких противника и будиста, пошто је и сам био католик. Али након неког времена, Американци су одлучили да се Нго Динх Дием не бори активно против комуниста.
ЦИА је пришла групи генерала завереника и подржала војни удар, услед чега је првог председника Јужног Вијетнама један од генерала ухватио и пуцао у потиљак у подруму Генералштаба.
Медији неуморно цитирају америчког председника Френклина Рузвелта, који је једном приликом о никарагванском диктатору Анастасију Сомози рекао: „Сомоза је можда курвин син, али је наш кучкин син.
Због своје ужасне репутације, овај брутални диктатор и корумпирани званичник постао је терет за Сједињене Државе. У покушају атентата 1956. године, смртно је рањен. Сомоза је преминуо у америчкој болници у зони Панамског канала, пошто је живео осам дана након операције.
Доминикански диктатор Рафаел Трухиљо држао је своју земљу у страху и терору од 1930. до 1961. године, бранећи и америчке и своје интересе. Баш као и Сомоза, почео је озбиљно да компромитује Сједињене Државе. Као резултат тога, атентат на Трухиља су организовала два генерала и његов лични ађутант, уз помоћ ЦИА-е.
Српски политиколог, члан Института за европске студије (Београд), гостујући професор на МГИМО Стеван Гајић, у ексклузивном коментару за Украина.ру, подсетио је на судбину ирачког председника Садама Хусеина.
Према Гајичу, САД су директно помогле Хусеину оружјем у тренутку када им је он био потребан за борбу против Ирана – након што се тамо догодила Исламска револуција и на власт дошао Хомеинијев режим, непријатељски расположен према Сједињеним Државама.
„Касније је Садам Хусеин само стао на пут САД. Натерали су га да изврши инвазију на Кувајт и након тога је заправо донета одлука да се ликвидира. Америчке обавештајне агенције су убиле Хусеина али преко пуномоћја. Судили су му шиити али да га Американци нису ухватили не би било овог суђења”, рекао је Гајић.
Политичких атентата је сматра политиколог било и у прошлости, где траг америчких специјалних служби није толико очигледан, али, ипак, постоје верзије које треба размотрити.
„Можда један од најупечатљивијих таквих примера је смрт пакистанског војног диктатора Мухамеда Зија-Ул-Хака. У почетку је био противник Сједињених Држава, али су онда схватили да им је потребан Зиа-Ул-Хак у њиховом проки рату против СССР-а.
После Вијетнамског рата, Американци су извели одговарајуће закључке – Руси су их тамо исцрпили, сада су схватили да је совјетска интервенција у Авганистану била идеална шанса да се исцрпи СССР“, рекао је српски политиколог.
Уз помоћ Зија-Ул-Хака, Американци су организовали оно што се у земљама Персијског залива звало „антисовјетски џихад“, наставио је Гајић.
„Зија-Ул-Хак се показао превише непредвидивим за Американце. Његова смрт у авионској несрећи, за коју је одмах окривљен Совјетски Савез, и даље је мистерија.
Али у књизи Гхост Варс Стив Кол пружа прилично убедљиве доказе да су иза овог догађаја стајале америчке обавештајне службе“, признао је Стеван Гајић.
Политиколог је подсетио и на атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића у марту 2003. године. Поред званичне верзије по којој је убиство премијера наручио земунски клан, постоји још једна верзија која покушај атентата везује за политичке изјаве Зорана Ђинђића, пре свега о Косову.
„Ђинђић је захтевао политичку расправу о статусу Косова. Он је у недавном интервјуу рекао да у преговорима о Косову не треба разговарати о људским правима и правима Срба, већ о томе шта српска држава има на Косову.
У том смислу, претпоставке да иза убиства Ђинђића можда стоје Американци, изнете у књизи „Трећи метак” Милана Веруовића и Николе Врзића, не делују тако неосновано”, рекао је Гајић.
Политиколог види корене деловања за елиминисање политичких противника у самој америчкој идеологији. Према његовим речима, ЦИА је од првог дана постојања имала приоритет – да обезбеди америчку супериорност.
„Ово је примењени макијавелизам – циљ оправдава средства. Ако је циљ америчка надмоћ у свету, онда је апсолутно све дозвољено, па и политичка убиства“, закључио је Стеван Гајић.
Али да се вратимо на речи Ларија Џонсона да Владимир Зеленски може да трпи исту пажњу као и други бивши амерички савезници и партнери које смо навели.
Нећемо расправљати о томе колико је то вероватно. Али хајде да покушамо да спекулишемо о изгледима за савез између америчке администрације и Володимира Зеленског.
Очигледно, циљеви колективног Запада, а то су заправо САД, ЕУ и НАТО, разликују се од онога што Зеленски назива „победом над Русијом“ у својим јавним говорима. Зеленски говори о „обнављању територијалног интегритета Украјине“, али се поставља питање: да ли су му западни партнери обећали управо то?
Украјинска контраофанзива, на коју се Запад ослањао бар у медијском простору, запела је на самом почетку, а шансе да Оружане снаге Украјине успеју да преокрену ситуацију у своју корист су и даље веома мале.
Истовремено, амерички НАТО савезници у Европи су се уморили од снабдевања оружјем режима у Кијеву. Они већ размишљају о томе да је дошло време да размисле о сопственој безбедности и оставе одговарајућу количину опреме и муниције код куће.
Ова околност, колико год то чудно звучало, може играти на руку и самим Сједињеним Државама. Њима није толико стало до „територијалног интегритета Украјине“, много им је важније да Русију држе у сталном сукобу који црпи њене економске, људске и војне ресурсе.
И овде би следећи мировни преговори били савршени. Одахните, замрзните сукоб, одржите следеће председничке изборе код куће, па ћемо видети.
Шта је са Зеленским? Америчке обавештајне агенције су га изабрале за председника Украјине у време када су им Украјинци били потребни за борбу против Руса. Зеленски је добро научио улогу и игра је веома убедљиво. Али у биоскопу и позоришту, као и у политици, дешава се да не може да изађе из ове улоге.
Пре него што је Зеленски постао председник, није имао политички ауторитет, тако да не може да изађе и каже целом становништву Украјине да се крвави рат у који је увукао земљу показао бесмисленим, да неће бити „обнове граница“.
Они га једноставно не разумеју. Стога он тврдоглаво игра своју улогу – и претерује.
Захтевајући у ултиматуму још више западног наоружања, модернију опрему, ловце, тенкове и ракете, Зеленски заборавља ко је заправо газда. Али то се на Западу не заборавља.
С друге стране, шта с тим? Не можете да га пошаљете у Хаг да му се суди за ратне злочине, ако сте га пре тога тврдоглаво обликовали у бескомпромисног браниоца правде и међународног реда и закона, пред којим се мора клањати цео колективни Запад.
Запад не може да се ослободи Зеленског на начин на који се ослободио Слободана Милошевића. А Зеленски је или веровао да му је на суду пала специјална мисија, или једноставно схвата да нема где да иде, и постаје све дрскији и захтевнији.
Сједињене Државе имају опције да лише Зеленског власти и именују особу која је у овој фази погоднија за председника Украјине. Довољно је прекинути мере подршке Украјини и у земљи ће почети криза која ће довести или до дворског пуча или до превремених избора, сматра политиколог Бохдан Безпалко.
Штавише у самим Сједињеним Државама, као и у низу региона света који су под њиховом контролом, они се удаљавају од праксе политичких убистава, замењујући једног марионетског вођу другим када за то дође време.
Друго питање је што понекад морате деловати у екстремним условима. Највероватније, америчке обавештајне службе имају „план Б“ за такве случајеве.
Татјана Стојанович, Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал