Бивши амерички председник Доналд Трамп спреман је да, уколико наредне године буде поново изабран на исту дужност, повуче најмоћнију војну силу из западног војног савеза – НАТО-а, изјавио је ових дана Џон Болтон, некадашњи саветник Беле куће, осведочени присталица уређења међународних односа применом војне силе и политичар који се отворено залагао за оружану промену режима на Куби, у Либији, Венецуели, Сирији и Јемену.
Болтон тврди да главни супарник актуелног првог човека САД Џозефа Бајдена на предстојећим изборима има – „неконзистентан и неефикасан” приступ националној безбедности.
„Доналд Трамп нема филозофију као што је схватамо у политичком смислу. Када доноси одлуке не размишља у политичким правцима, свакако не у смислу националне безбедности. Све што чини је онако како њему иде у корист”, пренео је Болтонове речи портал „Хоум ворлд њуз”. Ово би, како тумаче познаваоци, могло да буде и најава одступања од чувене максиме „Америка пре свих”, која је водила најмоћнију нацију запада још од времена Френклина Делано Рузвелта (1882–1945), и почетка нове ере, можда обележене слоганом „Америка за себе”.
Подсетимо, Трамп је тренутно водећи кандидат за председничку номинацију Републиканске странке на изборима 2024. Увек је тврдио да има довољно утицаја и на украјинског шефа државе Володимира Зеленског и на његовог руског колегу Владимира Путина, као и да би могао да их убеди да зауставе крвопролиће у бившој совјетској републици. „Рекао бих Зеленском: Не можеш даље, мораш да постигнеш договор. Рекао бих Путину: Ако не постигнете договор, даћемо Зеленском много више него што су они икада добили. Имаћу мировни уговор у року од 24 сата”, изјавио је Трамп амбициозно у интервјуу за телевизију Фокс њуз, потврђујући, посредно, кључну улогу САД у дешавањима на истоку Европе.
„НАТО је реликт прошлости и требало га је распустити оног тренутка кад је Немачка поново уједињена”, надовезује се Дајана Сар, независни кандидат за амерички Сенат. „Искрено, мислим да је алијанса већ мртва.
Постоји превише несугласица међу њеним чланицама. Реч је о институцији-диносаурусу. Питање је само колико дуго ће још поједине државе бити вољне да играју по правилима наметнутим од стране Вашингтона и Лондона, која су свима проузроковала толике економске невоље.”
Како, уопште, ући у ново престројавање света без тако јаког заштитника? Појединачно, домаће европске армије су слабашне, неувежбане, упитног морала… Овдашњем живљу војевања је доста за још много генерација унапред. Уосталом, да ли би „староевропљани”, који су међусобно вековима уништавали једни друге, уопште могли да се договоре о заједничкој одбрани, осим ако их на то не би приморао неко извана?
Пуштањем савезника „низ воду” Вашингтон би, свакако, могао да се усредсреди на нове глобалне изазове. Много опасније. Попут нарастајућег утицаја Кине, Индије, Јапана… Могао би да се окрене домаћим проблемима којих није мало: питању јужних граница, прилагођавању економије новим условима пословања, нарастајућем незадовољству „обојеног” становништва… И превасходно стварању новог војног савеза – Аукус – с Великом Британијом и Аустралијом.
Ипак, тешко је веровати да би САД тек тако могле да се одрекну доминације над Европом, наметања својих друштвених правила, па и законских решења, чак и да су сигурне да ће овај део света наставити проамеричку политику, војну, пословну, безбедносну… НАТО је важан због држања Европе под командом врхушке у Вашингтону, спречавања евентуалних „политичких излета” појединих чланица, притиска на Русију и онемогућавања њеног утицаја у региону, контроле дешавања на Балкану, посебно у односима Србије и Косова, контроле понашања Турске, Грчке…
Препуштање свега поменутог поменутим земљама сигурно би дало резултате који би Европу од источног бедема одбране америчког континента претворили у простор који би са САД комуницирао искључиво у сопственом интересу.
У распореду ка којем се свет креће то било доста несмотрено. Уосталом, Вашингтон никада ни у један политички или војни пројекат није улазио без претходне добре финансијске рачунице.
Трампова идеја о напуштању НАТО-а сигурно не би наишла на претерано одобравање код куће. Наиме, то би значило и значајно отварање светског тржишта наоружања, које Америка, за сада, успешно контролише управо преко својих европских савезника. Уступање Русији, Кини, Јапану… могло би многима на западној хемисфери да помрси рачуне.
Извор: Политика.рс
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал