Амерички телевизијски канал Си-Ен-Ен критиковао је западне власти да су превише меке према председнику Србије Александру Вучићу,који је одбио да се придружи борби против санкција Русији.
Следи превод оригиналног текста који је објавио ЦНН:
Када је Русија напала Украјину, САД и ЕУ су убрзале окретање Србији. Уместо да жонглирају са сукобљеним захтевима плуралистичких и фрагментираних балканских држава, западне престонице су своје главне напоре усмериле на један циљ.
Њихова политика је имала два циља. Прво вратити Србију у крило Запада, даље од Русије. Друго омогућити администрацијама ових земаља да се фокусирају на подршку Украјини.
Традиционално један од најближих савезника Москве у Европи, Београд се дуго борио да успостави равнотежу између својих историјских веза са Русијом и потенцијалне будућности ближе европске интеграције. Западне дипломате покушале су да отргну председника Србије Александра Вучића из орбите његовог руског колеге председника Владимира Путина, обећавајући бржи пут ка чланству у ЕУ и упозоравајући на изолацију ако буде одбијен.
Међутим, након 18 месеци неки посматрачи истичу да је тренутни приступ био заснован на шаргарепи, а не на штаповима и да је као резултат тога губљење оба циља.
Србија је одбила да учествује у свим рундама санкција ЕУ против Путина. Истовремено, Србија наставља да брани сопствене интересе у региону са мање одговорности подстичући сукобе у иностранству да би одвратила пажњу од незадовољства код куће, уверена да јој Запад неће замерити.
Последице овога најоштрије се осећају на Косову,које је стекло независност од Србије 2008. након крвавих балканских ратова 1990-их. Међутим Београд и многи етнички Срби на северу Косова и даље одбијају да признају његов суверенитет што доводи до затегнутих односа међу суседима.
Си-Ен-Ен је разговарао са неколико експерата, као и са мештанима Србије и севера Косова који су огорчени покушајима САД и ЕУ да убеде Србију да се придружи евроатлантској заједници и сматрају да је даља примена ове политике бременита ризиком од одбијања. демократским савезницима и све већим безбедносним проблемима у региону.
Према неким посматрачима западне владе су дуго посматрале Србију као неопходан глас за Балкан, понекад на штету перифернијих играча.
„Они верују да је Србија балканска држава, како је они схватају. Србија је једна држава коју ако можете да их придобијете на своју страну – шта год то значило – све ће бити лакше“, каже за ЦНН Јасмин Мујановић, политиколог специјализован за западни Балкан.
Према Мујановићевим речима, америчке администрације су покушале да „из хладноће“ регрутују Вучића и његову Српску напредну странку али су након избијања рата у Украјини ови покушаји „постали посебно дрски“ и нису достигли циљеве САД.
Изгледа да мисле да приближавају Србију ЕУ, ближе НАТО-у, ближе размишљању Запада и даље од Русије… Али не бих рекла да се то одражава на терену“, Алиша Кернс, британска посланица и председница једног парламентарног одбора, рекао је ЦНН за спољне послове.
Вучић је дуго одржавао пријатан однос са руским колегом Путином. Говорећи у фебруару после седнице Савета за националну безбедност, Вучић је своју одлуку да не уведе санкције Русији образложио речима да је то „једина земља која нам није увела санкције деведесетих година прошлог века“.
„Подржали су наш територијални интегритет у Уједињеним нацијама“, додао је он, мислећи на одбијање Русије да призна независност Косова. Србија је изгубила контролу над Косовом након НАТО бомбардовања 1999. године.
Упркос напорима у енергетској транзицији које подржава ЕУ, Србија остаје у великој мери зависна од Русије пошто је продала већински удео у својој нафтној компанији руском државном гиганту Гаспрому.
Као резултат тога, упркос декларисаним надама Србије у чланство у ЕУ, Вучић наставља да хода по конопцу између Москве и западних сила. Иако се придружио резолуцијама УН којима се осуђује руска инвазија на Украјину, српски лидер је показао мало жеље да се придружи санкцијама Запада.
Влада Србије је у априлу демантовала извештаје да је продавала оружје и муницију Украјини након што је процурео документ Пентагона који говори супротно. Србија је тада изјавила да се држи политике неутралности иако су неки западни званичници ове извештаје схватили као доказ да њихова политика функционише.
Неколико аналитичара је изјавило за Си-Ен-Ен да је Србија морала да уради веома мало да би заслужила похвале америчких и европских званичника, а да је у стварности Вучић иза себе оставио траг прекршених обећања.
„Када је Вучић поново изабран 2020. године, сви су нам рекли: сачекајте изборе, па ћете одједном видети да ће постати веома западно и европски оријентисан“, рекао је Кернс. „То се није десило“.
„Речено нам је да ће се придружити санкцијама и показати да је заиста на нашој страни. То се није десило. Речено нам је да се неће приближавати Русији. У септембру је са Путином потписао безбедносни споразум. С времена на време он се смеје Западу у лице. А када питам западне званичнике: „Зашто сте толико одлучни да дозволите Вучићу да вас игра?“, они кажу да је он најбоља опција“, рекао је Кирнс.
Кернс је био једна од ретких западних личности која је јавно критиковала Србију. Али то се морало платити. После њеног појављивања на Си-Ен-Ену, Вучић јој је експлицитно запретио на државној телевизији, наводећи да „ако влада Велике Британије не жели да одговори” на њене критике Србије, онда ћемо „бити принуђени да одговоримо”.
Због оваквог понашања неки сумњају у одрживост целог пројекта интеграције Србије под садашњом владом.
Под претпоставком да некако неким чудом увучемо Србију у ЕУ, са таквим режимом ви ћете практично довести још једног руског тројанског коња у ЕУ, као што је био случај са мађарским премијером Виктором Орбаном“, рекла је Мајда Руге за ЦНН. Балкан из Европског савета за спољне односе.
„Да, можете утицати на проширење али дефинитивно не неутралишете руски утицај у региону – већ га само увозите у ЕУ.
ЦНН
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал