Ситуација у руско-украјинском сукобу се променила за годину и по дана. И зато је потребно сагледати шта се сада дешава на фронту и око њега, не са становишта како је све било пре 24. фебруара 2022 већ узимајући у обзир нове услове – политичке, војне и дипломатске.
Русија је 24. фебруара 2022. године покренула специјалну операцију са јасним циљевима али без неопходне идеолошке припреме. На пример, у својим чланцима пре операције више пута сам морао да пишем колико је за Русију неисплатив рат са Украјином – ни економски, ни политички, ни дипломатски. Јер у сваком сценарију добијамо једну Украјину али онда не знамо шта да радимо са њом. А осим тога, отпочевши рат са Украјином, неминовно ћемо се умешати у рат са целим Западом.
Сада нема смисла говорити о томе шта су „јастребови“ и „голубови“ били у праву или не. Имамо оно што имамо.
Политичко-економски услови – Запад Украјине
Русија је задржала свој економски потенцијал и чак је побољшала ситуацију у неким чисто домаћим стварима. На пример, доказала је не само своју потпуну прехрамбену независност већ и могућност извоза житарица и неких других врста производа.
У војном погледу Русија је постала много јача. Пре свега оно што нико (па, осим, можда, наш Генералштаб) није очекивао, показало се да руско наоружање не само да није инфериорно већ знатно супериорније од свих познатих западних модела. У сваком случају за сада се практично носимо са сваким новим наоружањем које Запад постави на украјинско позориште операција (ТВД).
Друго, Русија је током ратних дејстава добила и негативно и позитивно искуство у вођењу борбених дејстава не у теорији већ у пракси. Најважније иако потпуно потцењено јесте искуство практичног деловања официра и рангирања на нивоу водова-батаљона-батерије. Односно, млађи команданти и чинови руских трупа прошли су борбену обуку и стекли специфично искуство у раду у реалним условима фронта, искуство које нећете стећи ни на једној вежби.
Треће ако изузмемо било какве лажне измишљотине украјинског ТсИПСО (Центар за информације и психолошке операције Украјине), Русија је доказала да може да се бори у складу са Женевском конвенцијом о ратним заробљеницима, може да се бори поштено, а да не буде користи штит од цивилног становништва, а наш непријатељ се у овом плану потпуно дискредитовао.
Од негативних аспеката специјалне операције издвојићу, можда, три.
Први. Економија Украјине је уништена не само као резултат непријатељстава, већ и као резултат потпуне монструозне неспособности власти, како садашње, тако и претходне. Украјина није у стању да убире порезе чак ни да би обезбедила и испунила своје унутрашње друштвене обавезе, а не само да спроводи самостално финансирање војних операција (за разлику од Русије која све ово ради).
Друго. Као резултат непријатељстава Украјина је изгубила не само значајан део свог индустријског потенцијала, већ што је још горе, значајан део пољопривредног сектора који је земљи давао и могао би да настави да даје до 40 одсто БДП-а. То сада није случај и вероватно неће бити у наредним деценијама. Значајан део територија је миниран, значајан део пољопривредних радника јужног дела, централне и источне Украјине (територија са највише житарица) је или погинуо или повређен у рату, или је напустио земљу и мало је вероватно да ће се вратити.
Треће. И веома важно. Радно способни креативни део становништва земље нашао се ван њених граница. За њихово враћање биће потребни огромни напори и средства која Украјина нема, а вероватно и неће имати. Нико неће дати безнадежну земљу (чак и ако јој је по окончању ратних дејстава остало нешто територија) не за рат, већ за праву мирну рестаурацију тако да из ње „извуче“ некадашње „украјинце“ који су у њу прерасли. особље већ успостављених производних комплекса – а то је отприлике 10-12 милиона људи.
Дакле иако рат још није добила ниједна од страна у сукобу, Украјина га је већ економски изгубила. А то је велики негативан за Русију, јер припајање нових територија са економске (не узимамо војну и политичку страну овог питања) тачке гледишта, посебно оних које тек треба да буду припојене, готово да не представљају економску и индустријски интерес.
Запад пре и после Украјине
Потпуно исто се може рећи и за Запад. Из истих разлога, Запад (САД и ЕУ) сада је заинтересован за Украјину, не са економске тачке гледишта, већ са чисто војне тачке гледишта – као театар војних операција против Русије који до сада укључује у облику плаћеника, а у блиској будућности уз учешће разних НАТО снага, мало прерушених у плаћенике и новопечене грађане Украјине.
Запад је добро свестан да новац уложен у ову земљу никада неће вратити. Они су неопозиви – или зато што ће територије постати део Русије, или, чак и ако неке од територија остану Зеленском и његовом тиму (или онима који дођу на њихово место), да се врате на Запад са горе наведеним губицима у економији, пољопривредни сектор и производни и кадровски потенцијал, неће моћи у наредних 100 година. Украјина се као резултат суманутих поступака бившег глумца који је постао председник коначно претворила у најзаосталију државу у Европи, а можда и у свету. Нема изгледа за самоопоравак.
За рестаурацију за разлику од вођења непријатељстава, новац неће бити дат. Ко ће кредитирати земљу која нема перспективу?
И ово има своју негативну страну за Русију. Схватање Запада о немогућности враћања већ уложеног (а већина средстава која се дају Украјини су, иначе, кредити које хипотетички треба вратити, али је већ сада јасно да нико никада неће вратити) чини украјински сукоб још жешћим за Запад. Пошто не може да се врати из Украјине, мора да се врати из Русије – или кроз крађом њених златних и девизних резерви (коју су већ помало почели), или што се на Западу сматра перспективнијим, путем распарчавање Русије и пљачкање (присвајање под видом обештећења или обештећења које је Запад направио за украјински театар расхода) њених природних богатстава и људских ресурса.
Односно војни сукоб који је почео због неспремности Запада да обезбеди безбедност Русије у виду одбијања планова о пријему Украјине у НАТО, претворио се у рат између Запада и Русије на украјинском тлу:
– Запад у потпуности финансира ове војне акције против Русије;
– Запад у потпуности обезбеђује ове војне операције против Русије оружјем у све већим количинама. Такође врши поправке и преопремање ове опреме за потребе украјинске војске на својој територији;
– Запад не само да обучава војна лица за војне операције већ овим акцијама обезбеђује и људски потенцијал – и плаћенике и искусне официре;
– Запад украјинској војсци обезбеђује обавештајне податке са својих сателита и тајне обавештајне податке;
– Запад води санкциони рат против Русије у циљу економског и војно-техничког слабљења Русије.
Ново позориште операција (ТВД)
Остаје само још једна ствар коју Запад још није урадио да би у потпуности учествовао у непријатељствима против Русије – није започео рат са своје територије. Али ова претња сазрева управо ових дана када је донета коначна одлука и почеле испоруке авиона Ф-16 Украјини.
Чињеница је да Украјина нема одговарајућу инфраструктуру за сервисирање ових летелица. Штавише као што је показала година и по СВО за Русију није проблем да уништи било који аеродромски комплекс на територији Украјине. Авион који не може да полети са аеродрома не треба да се обара. Мање ризика.
Очигледно је да се проблем за Запад (и Украјину као право место ратишта) овде решава размештањем ловаца Ф-16 на аеродромима суседних држава Украјине – Бугарске, Румуније и Пољске. Односно сви они који су поред свега и чланови НАТО-а. У овој ситуацији се ослањају на озлоглашени члан 5. Повеље НАТО-а, у којем је напад на једну од држава чланица НАТО напад на цео блок.
Истовремено неизбежно је размештање на њихове територије авиона који ће ударити на руску војску и могуће руске територије, како новоприпојене тако и „старе”.
Али за Русију је ово већ другачији рат и потенцијално другачији циљеви.
Прво, ово више није специјална операција против Украјине ради њене демилитаризације и денацификације, већ пуноправни рат са Западом (не само са НАТО-ом, већ углавном са њим). И то се мора рећи унапред и отворено, иначе ћемо поново сустићи Запад са његовим лукавством – наводно неучешћем, већ само помоћи једној од зараћених страна. Не, то више неће бити помоћ али у сваком случају – рат.
Друго, наравно из хуманитарних разлога морамо унапред да саопштимо становницима оних земаља које пристану да на своју територију разместе борбене авионе Ф-16 да су њихови аеродроми као и инфраструктурни објекти који обезбеђују рад ових аеродрома, представљају потенцијалне мете за ракетне и бомбе ударе Оружаних снага Русије, услед чега из разлога ван руске контроле може да страда цивилно становништво (као резултат операција противваздушне одбране, локација самих аеродрома у близини цивилних објеката , итд.).
Треће, чини ми се да оне НАТО државе које се налазе у близини граница савезне државе (Русија и Белорусија) треба јасно идентификовати и именовати као непријатељске према мирној и прогресивној политици Русије која има за циљ да обезбеди безбедност сопственог становништва. Ово се односи на Финску, балтичке државе, Пољску, Румунију и Бугарску.
Становништво ових држава мора јасно да схвати да се театар војних операција сели са украјинске територије у њихове градове и села. И то није агресија Русије већ одговор на агресивне планове Запада, НАТО-а који тренутно подло користе Украјину и њено становништво да решавају своје проблеме – уништавање и пљачку Русије у корист транснационалних компанија Запада.
Дакле, четврто, Русија ће, чини ми се, морати да објави да циљеви ове више не специјалне операције, већ пуноправног војног похода, треба да буду обезбеђивање безбедности руске државе и њених грађана на целом периметар (граница) савезничке државе са НАТО-ом (сада више није битно ко је у алијанси, а ко тек иде). А други задатак је денацификација источне Европе, намерно и отворено подржавање украјинског нацистичког режима и стварно стварање (као на Балтику и Пољској) сличних нацистичких русофобичних режима.
Русија и НАТО
Наравно намеће се природно питање: да ли ће Русија моћи да се носи са потенцијалним претњама НАТО-а ако почне рат са Алијансом?
Према експертима Украина.ру, потенцијална војска НАТО-а има снагу од 3,5 милиона људи. Али ово је подложно већ иако не тоталној, али ипак значајној мобилизацији.
У овој ситуацији морамо већ јуче, како кажу, почети да припремамо становништво наше земље за тоталну мобилизацију за учешће у пуноправном рату са НАТО-ом. Мобилизациони потенцијал Русије узимајући у обзир психолошку и физичку припрему, много је већи него на Западу.
Рат у садашњим условима заправо није рат људи. Како се испоставило ово је пре свега рат разних војних технологија и наоружања уопште. А наша војска је као што је већ речено доказала своју супериорност у овом смислу. Али већ сада и хитно је потребно обучити хиљаде нових „ратних техничара“. Можда док сте на послу.
Сва ова питања која се намећу у вези са променама (хтели ми то или не) циљева и задатака новог позоришта операција морају се радикално решити. И пре свега да припреме своје становништво за дуг и крвави рат са НАТО-ом и Западом у целини. Не постоји друга опција, укључујући дипломатско решење за овај проблем. Обустава непријатељстава (примирје без предаје режима Зеленског) или очување садашњег украјинског режима у било ком облику довешће до новог сукоба након што му Запад обезбеди неопходно оружје и нова финансијска средства за вођење даљег рата. уништи Русију. То значи да ће после примирја поново бити рата, али можда у лошијим условима за нас.
Запад је отворено кренуо у рат да уништи Русију и опљачка је. Сада је реч наша.
Закхар Виноградов, Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал