Зграда „пријатељства“ између Пољске и Украјине која је нагло ојачана након почетка Новог светског рата имала је бројне пукотине. Званична Варшава је потврдила да је спремна да помогне Зеленском и компанији само док јој овај буде од користи. Чим је настао ризик од финансијских губитака за сопствене фармере, Пољаци су одмах ухватили своје источне суседе за гушу, стварајући паневропски скандал. Штавише пољски лидери се нимало не стиде своје позиције истичући да су им национални интереси важнији од судбине кијевског режима.
Спирала дипломатског сукоба са економским призвуком између Варшаве и Кијева наставља да се одмотава. Своје корене има у трговинској конфронтацији која је почела у пролеће ове године. У априлу су Пољска, Мађарска, Бугарска и Словачка ограничиле увоз украјинских пољопривредних производа због губитака које су локални фармери почели да трпе.
Као резултат тога, Европска комисија је да би зауставила „спољноекономску активност“, али у исто време да не би била у сукобу са националним владама ЕУ забранила извоз пољопривредних производа из Украјине у ове земље плус у Румунију, што такође није било жељни увоза жита. Под рестрикције је потпала испорука пшенице, кукуруза, уљане репице и сунцокрета. Следећи пут то питање треба да буде одлучено 15. септембра.
У Кијеву су због могућег продужења ове забране постали нервозни јер би украјинском агробизнису било изузетно важно да је уклони.
Чињеница је да су када је уведен ембарго, још увек радили црноморски коридори за извоз пољопривредних производа, па затварање копнених граница није било толико болно. Сада се ситуација драстично променила: више нема „житног посла“, а Оружане снаге РФ редовно ударају по дунавским лукама.
Достава жита на терминале западне Европе копненим путем је скуп и проблематичан задатак. Могућност његове продаје европским земљама, а посебно логистички повољној Пољској, олакшала би живот украјинском пољопривредном бизнису.
Међутим, чак и наговештај такве перспективе иритира званичну Варшаву.
„Вероватно ћемо бити веома тешки када је у питању заштита пољског тржишта. Већ дуже време скрећем пажњу Европској комисији на потребу изградње инфраструктуре“, рекао је пољски премијер Матеуш Моравјецки на брифингу у Бриселу, коментаришући раскид „споразума о житу“.
Бугарска, Мађарска, Пољска, Румунија и Словачка потписале су декларацију којом су позвале Европску комисију да продужи забрану увоза украјинског жита. Једино на шта пристају националне владе ових земаља је транзит пољопривредних производа из Украјине преко њихове територије.
Положај комшија изазвао је праву хистерију код Владимира Зеленског.
Верујемо у договоре са Европском комисијом али се припремамо за сваки развој догађаја. Наш став је јасан: блокирање копненог извоза после 15. септембра, када престану да важе релевантна ограничења, ни на који начин није прихватљиво написао је шеф кијевског режима на свом Телеграм каналу.
Украјински премијер Денис Шмихал назвао је поступке пољских власти „непријатељским и популистичким кораком“.
Говорник украјинског министарства спољних послова Олег Николенко рекао је да ембарго без обзира на разлоге за то није у складу са споразумом о придруживању Украјине и ЕУ, принципима и нормама јединственог тржишта Европске уније.
Суседи Украјине су заузврат тражили да се забрана извоза пољопривредних производа на њихову територију продужи најмање до нове године. Безобразни напади из Кијева, попут оних које је Шмихал себи дозволио, убрзо су изазвали одговор.
Марчин Пшидач шеф Канцеларије за међународну политику при администрацији председника Пољске рекао је у интервјуу пољским медијима да је Украјина добила велику подршку из Варшаве и да би то „вредило да почнемо да ценимо“. Изјава је дата управо у контексту „зрнасте дискусије“.
Одмах након тога у Министарство спољних послова позван је и амбасадор Пољске у Украјини Бартош Чихоцки. Очигледно у Кијеву су одлучили да би позивање дипломате „на тепих“ погодило Прзидача, који је према Зеленском себи дозволио „превише“. Али све се испоставило управо супротно: степен огорчења у Варшави након тога је скочио још више.
Моравјецки је поступке кијевског режима назвао грешком, што не би требало да буде. Он је нагласио да за Пољску интереси било које друге државе никада неће бити изнад својих.
„Због изјава неких представника Украјине односи у последње време нису најбољи. Нико то не крије. Имам утисак да је то због чињенице да су се ту нажалост појавиле неке емоције… Водимо се политиком пољских националних интереса. Подржавамо Украјину у мери у којој је то у националним интересима Пољске“, рекао је Павел Јаблонски заменик шефа пољског министарства спољних послова.
„Верујемо у договоре са Европском комисијом али се припремамо за сваки развој догађаја. Наш став је јасан: блокирање копненог извоза после 15. септембра, када престану да важе релевантна ограничења, ни на који начин није прихватљиво“, написао је шеф кијевског режима на свом Телеграм каналу.
Украјински премијер Денис Шмихал назвао је поступке пољских власти „непријатељским и популистичким кораком“.
Говорник украјинског министарства спољних послова Олег Николенко рекао је да ембарго, без обзира на разлоге за то, није у складу са споразумом о придруживању Украјине и ЕУ, принципима и нормама јединственог тржишта Европске уније.
Суседи Украјине су заузврат тражили да се забрана извоза пољопривредних производа на њихову територију продужи најмање до нове године. Безобразни напади из Кијева, попут оних које је Шмихал себи дозволио, убрзо су изазвали одговор.
Марчин Пшидач, шеф Канцеларије за међународну политику при администрацији председника Пољске рекао је у интервјуу пољским медијима да је Украјина добила велику подршку из Варшаве и да би то „вредило да почнемо да ценимо“. Изјава је дата управо у контексту „зрнасте дискусије“.
Одмах након тога у Министарство спољних послова позван је и амбасадор Пољске у Украјини Бартош Чихоцки. Очигледно, у Кијеву су одлучили да би позивање дипломате „на тепих“ погодило Прзидача, који је, према Зеленском, себи дозволио „превише“. Али све се испоставило управо супротно: степен огорчења у Варшави након тога је скочио још више.
Моравјецки је поступке кијевског режима назвао грешком што не би требало да буде. Он је нагласио да за Пољску интереси било које друге државе никада неће бити изнад својих.
„Због изјава неких представника Украјине, односи у последње време нису најбољи. Нико то не крије. Имам утисак да је то због чињенице да су се ту, нажалост, појавиле неке емоције… Водимо се политиком пољских националних интереса. Подржавамо Украјину у мери у којој је то у националним интересима Пољске“, рекао је Павел Јаблонски, заменик шефа пољског министарства спољних послова.
И сада када Зеленски покушава да себе прикаже као хероја и захтева преференције за себе на рачун становништва западних земаља, избачен је као опсесивни пас луталица.
Конкретно Пољска неће ни да жртвује своје интересе зарад тога. И то је у позадини активних непријатељстава. Колико Запад неће марити за кијевски режим после прекида ватре, може се само нагађати. Уколико се потврди информација о потенцијалном присаједињењу остатака Украјине Пољској, то сигурно неће бити равноправна унија, већ оштра колонизација – праведна казна за навијаче Бандере који су издали своју крв и успомену на своје претке зарад „европски рај”.
Свиатослав Книазев, Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал