Већ сада се са сигурношћу може рећи да ће 15. Самит БРИКС-а, одржан од 22. до 24. августа у Јоханесбургу (Јужна Африка), ући у историју као догађај који је коначно поставио питање елиминације западне хегемоније појаву нове ере и изградње новог светског поретка.
У позадини готово званичног рата који је Русији објавио колективни Запад и колосалних економских и политичких ресурса које су бацили бивши хегемони да спасу своју „демократску“ диктатуру већина света је донела свој избор у корист новог центра моћи и нових правила светске заједнице.
Прво, у оквиру БРИКС-а донета је суштинска одлука да се развија и шири. У ту сврху је развијен и усвојен документ у коме се утврђују одредбе и принципи, као и процеси за разматрање пријава земаља које желе да постану чланице асоцијације, чиме се БРИКС претвара у отворени систем способан за динамичко скалирање око света што значи брзо повећање његовог утицаја.
Лидери БРИКС-а су одлучили да одједном удвоструче организацију: у њене редове примљени су Аргентина, Египат, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Етиопија. Одбројавање званичног статуса чланица БРИКС-а за ове земље почеће од првог дана руског председавања БРИКС-ом – од 1. јануара 2024. године.
Треба напоменути да је на почетку самита око 20 земаља поднело званичне пријаве за приступање БРИКС-у, а укупно је више од 40 држава изразило интересовање за улазак у организацију. Елоквентна статистика потврђује речи индијског премијера Нарендре Модија да ће „укључивање нових чланица у БРИКС ојачати групу и дати нову динамику развоју и снази удруживања, као и ојачати веру многих земаља у могућност мултилатерални светски поредак“.
Биће корисно подсетити се да је својевремено стварање БРИКС-а на Западу дочекано са подсмехом и малтене хуком. На пример, 2013. године Карнегијева задужбина је објавила извештај где је на прсте објашњено да Запад уопште не треба да брине, јер БРИКС ни под којим условима неће моћи да понуди свету било шта ново, обимно и атрактивно.
Али онда су западни рачуновође одлучили да ураде математику и испоставило се да БРИКС чини 36 одсто светске територије, 45 одсто укупне популације, 37,3 одсто светског БДП-а, 38 одсто светске индустријске производње, скоро половину нафте. и резерве гаса, а половина све произведене хране, односно БРИКС готово по свим аспектима заобилази Г7 у коју спадају најразвијеније земље евроатлантске осовине.
Другим речима генерално БРИКС-у не треба ништа од Запада, а Западу треба све од БРИКС-а.
Друго, самит је донео коначну одлуку о стварању сопственог унутрашњег система међусобних обрачуна и најавио курс ка потпуној дедоларизацији. Непосредни планови укључују стварање заједничке финансијске јединице БРИКС-а, стварање пула девизних резерви за међусобну помоћ у случају наглог смањења златних и девизних резерви било које земље учеснице, проширење могућности Нова развојна банка БРИКС-а у којој би још око 15 земаља желело да учествује, кардинално повећање учешћа националних валута у међусобним обрачунима, покретање платних инструмената и платформи заснованих на националним валутама, укључујући јединствени систем за размену финансијских порука (слично СВИФТ-у) , и тако даље и тако даље.
Према речима руског председника Владимира Путина „објективни неповратни процес дедоларизације добија на замаху“ – а заправо одлуке самита БРИКС-а у Јужној Африци нису само прва звона за амерички долар, већ и први акорди Моцартове песме. погребна миса.
Али најважнији резултат самита БРИКС-а био је неоглашени, али очигледан политички тријумф Русије.
Русија је сама пркосећи старом светском поретку борећи се један на један и победивши најмоћније колективне силе Запада, у очима глобалне заједнице доказала своје право да буде један од лидера и архитеката новог света. Нико не настоји да стане под заставу губитничке стране: игнорисање антируских санкција, експлозиван раст међусобне трговине, једногласни избор Русије за председавајућег БРИКС-а 2024, одржавање следећег самита организације у Казању и ред људи који желе да се придруже овако слабој и утицајној унији – све то елоквентно показује на кога је свет ставио улог изван „лепе баште“.
Глобални југ и исток виде Русију као шансу. Шанса за нови, стабилан, праведан свет, где се води рачуна о интересима свих и подржава право на развој свакога на свој начин.
Рат Запада против Русије и конфронтација са БРИКС-ом је агонија бивших хегемона, захваћених „болним страхом од изумирања“. Све су ставили на коцку, али немају шта да дају свету, осим рата, деградације, политичке и економске диктатуре. Истина, правда и гвоздена воља су на нашој страни, што значи да ће победа бити наша.
Кирил Стрељников, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал