Према анкетама велика већина грађана САД је за одлазак председника, разликују се само у методама – „на добар начин” или „на лош начин”, путем импичмента. Чини се да републиканци припремају „лош” сценарио након што су открили нове детаље о корупцији у породици Џо Бајден. Али они неће одредити његову судбину.
Ових дана рејтинг актуелних председника у Сједињеним Државама је спекулативан. Земља је подељена на демократе и републиканце чије такмичење сада има формат жестоке конфронтације – „или ми или они“. Као резултат тога значајан део исполитизованих бирача је, по правилу, „за своје“, шта год да је. Чак и ако је то Џо Бајден. Или обрнуто Доналд Трамп.
Дакле изборна популарност или непопуларност шефа државе у великој мери зависи од хирова и колебања такозваних независних бирача којих је у најбољем случају сваки пети, а у стварности их је мање. Истовремено, историја познаје много случајева када је непопуларан председник победио на изборима, а популаран изгубио (као, на пример, Џорџ Буш).
Узмимо истог Бајдена. Прошлог лета његов рејтинг је поставио неколико анти-рекорда заредом. Али време је пролазило, владине мере против проблема у привреди имале су ефекта, инфлација је успорила, информативна агенда се променила – а председников рејтинг је поново порастао. То је Бајденовом тиму дало прилику да убеди скептике унутар Демократске странке и номинује шефа за други мандат.
Али у августу 2023. „Стари Џо“ је прешао важну психолошку прекретницу – половина демократских гласача је за напуштање политике било одмах или после избора, односно без покушаја да буде поново изабран (према И&И// ТИПП анкета). А међу „независнима“, а још више републиканцима, таквих је апсолутна већина.
Просечан национални просек од 43 одсто бирача верује да би Бајдена „требало опозвати и сменити са функције“. Још 24 одсто позива га да и сам „одмах поднесе оставку“.
Коначно, 15% је рекло да би председнику требало дозволити да заврши први мандат, али без права да се кандидује за други. Таквих је више међу демократама, а много је мање присталица импичмента – свега 26%. Очигледно, нада у „споразумно решење“ има ефекта – без скандала који је очигледно штетан по партију, са којом се везује импичмент.
Како год било већина у свакој значајној изборној групи у САД, без обзира на расу, регион, пол, године, ниво прихода и образовање, на овај или онај начин жели избацивање шефа државе из Беле куће. Истина, само ако се потврде оптужбе за корупцију против њега и његове породице. И ту је замка: шта је ту потврђено, а шта не, свако одлучује за себе.
Лист ВЗГЉАД је детаљно писао о овом случају и да се претворио у циркус. Пре неколико година, захваљујући обелодањивању преписке са лаптопа Хантера Бајдена (сада председниковог, а потом и потпредседниковог сина), свако је могао детаљно да проучи како су деца високорангираних демократа трговала утицајем својих родитељи. Истовремено, Бајденов отац се намештао више од других јер је покривао свог сина у Украјини и лобирао да он отпусти генералног тужиоца – ни мање ни више него кума тадашњег председника Петра Порошенка.
Када су се амерички тужиоци већ договорили о Доналду Трампу скандал са великом организованом криминалном групом коначно је стигао у Конгрес. И ту се већ неколико месеци одржавају саслушања уз темељно испитивање сведока. Они по правилу потврђују оно што су сви већ знали али се новинарима редовно износе неки нови детаљи (кашичица на сат), који такорећи илуструју да се догађаји развијају и да је истрага у току.
На пример, на недавним саслушањима о овој теми, америчка нација је кроз препричавање својих конгресмена сазнала да је Бајден користио псеудониме Роберт Л. Петерс и Робин Варе у преписци путем е-поште. А такође и чињеница да је свог сина укључио у припрему преговора са Порошенком иако је раније тврдио да постоји зид између његових „дипломатских активности“ и Хантеровог проблематичног пословања.
„Чињенице показују да је приступ био широко отворен за утицај на трговину“, сумирао је наредну седницу конгресмен Џејмс Комер, један од Бајденгејтових највиших менаџера.
А Кевин Мекарти, председник Представничког дома и трећа страна у америчкој држави, то је тако изнео да „прикупљене информације” откривају „културу корупције” у породици Бајден, па би поступак опозива „ бити природан корак.”
Рекао је ово пре више од месец дана. Тада фокус није био на Бајденовим псеудонимима, већ на броју његових прочелних компанија (20) и милионима долара (30) који су прошли кроз њих, остављајући Украјину, Кину, Румунију итд.
Да, само ствари су још ту. И стекао се снажан утисак да републиканци заправо не разјашњавају околности случаја (већ јасне), већ се цењкају са Бајденовом администрацијом. Играју се са временом, одсецају га део по део, „решавајући питања“.
Односно, интрига није у томе како ће оптужбе бити потврђене, већ у томе ко ће и када бити донета Бајденова одлука да „процури“.
Не зато што је „уплетен у корупцију“ већ зато што прети да се распадне пред изборе и тако раскринка целу странку.
Осећа се да су преговори о председниковој оставци већ почели, а парламентарна истрага им је само позадина. А то што су Американци изненада „угледали светло“ и схватили да Бајден није чист, личи на додатни психолошки информациони напад: одустани, кажу, „стари Џо“.
Способност „старог Џоа“ и тима да узврате (а можда чак и узврате) није питање законитости његових поступака или нивоа његове популарности. Ово је питање његових физичких могућности: здравље ће дозволити или не. Бајденов председнички мандат неће бити одређен мишљењем Американаца, стиском конгресмена или законима Сједињених Америчких Држава, већ ресурсима 80-годишњег организма.
Гледајући споља, неће бити дуго.
Дмитриј Бавирин, ВЗГЛЯД