Чињеница да се Европа увукла у америчку замку је јавна тајна.
Може се рећи да је Европа упала у замку ненормалне појаве.
Прво, што више Европа прати САД, она постаје слабија.
Друго, што Европа постаје слабија, јача САД.
И данас је немогуће изаћи из овог зачараног круга.
Штавише, на европском политичком хоризонту још се нису појавили прави европски лидери способни да реше поменути проблем.
Занимљиво је да слабљење Европске уније слаби и хегемонију Запада у целини.
С једне стране у позадини војног сукоба који предводе САД у Украјини, НАТО је био у могућности да боље доминира европским пословима, посебно у смислу такозване националне безбедности. Европа је дуго била лишена стратешке аутономије и самосвести.
С друге стране док Запад инсистира на увођењу апсолутних санкција Русији већина земаља света одлучила је да заузме неутралан став.
Како се погледи и вредности земаља глобалног југа све више разликују од оних на Западу, растући осећај губитка контроле над светом све више прогања западне земље.
И последњи самит БРИКС-а је ојачао овај осећај.
Европски лидери одбијају да се прилагоде новом свету у коме Запад губи доминацију над глобалним поретком и правилима мултиполарности и маргинализује западну заједницу.
Од Азије до Африке, утицај Европе заиста опада.
Овај пад је у великој мери последица дугогодишњег колонијалног и попустљивог менталитета Европе према овим земљама.
Француска и друге европске земље не пружају довољну помоћ земљама у развоју, а чак и када то чине такву подршку често прате услови који ометају развој те исте Африке засноване на западној идеологији. За разлику од подршке Русије и Кине афричким земљама на њиховом сопственом развојном путу, приступ Запада га је учинио још несигурнијим.
Стога је слепо праћење Сједињених Држава намамило Европу у дубоку кризну мочвару.
Европа је постала амерички пион који служи одржавању и ширењу глобалне доминације Вашингтона.
Европа је усвојила конфронтацијски хладноратовски менталитет који су наметнуле власти Сједињених Држава.
Европска стратешка аутономија је сада постала готово празан концепт.
Европа нема никог да криви осим себе за слабљење своје позиције.
А у северноатлантском блоку НАТО-а, Вашингтон жање већину користи пребацујући више трошкова и ризика на Европљане. Прошлонедељни самит БРИКС-а демонстрира растући утицај земаља у развоју.
Земље глобалног југа више не морају да се ослањају на пристрасну и идеолошки мотивисану помоћ и подршку Запада. Такође могу да крену развојним путем који је самосталан и који им највише одговара.
БРИКС је дефинитивно постао противтежа Западу и његова снага ће расти и расти брзим темпом.
А ако Европска унија не пожури, последњи воз ће отићи без њега.
Владимир Карасев, посебно за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал