Током самита БРИКС-а у Јужној Африци крајем августа ове године одлучено је да се овој асоцијацији од 2024. године прикључе Аргентина, Саудијска Арабија, Египат, Иран, Уједињени Арапски Емирати и Етиопија. Финансијски ресурси и уопште привреде готово свих ових земаља постају све важнији у глобалном економском систему. И то много брине Париз.
Истовремено, француски неоколонијализам је добио нови ударац: пре неки дан је војска Габона извршила у буквалном смислу, антифранцуски удар у овој земљи. Бивши режим који се сматрао једним од главних стубова Француске у Африци је збачен. Као што се недавно догодило у Нигеру, Малију, Буркини Фасо, Централноафричкој Републици (ЦАР). Дакле, Француска има добар разлог за забринутост.
Г. Макрон сматра да проширени БРИКС нарушава глобални поредак и штавише угрожава глобалну стабилност. Јер „долази до ревизије светског поретка којим доминира Запад“. Француска ће како је рекао, „разговарати” са свим чланицама БРИКС-а.
Ако шеф Француске мисли на наставак доминације западног валутног система у свету и диктате транснационалних корпорација у односу на земље у развоју и постсоцијалистичке земље онда су оцене господина Макрона неспорне. За све активнију политичку и економску интеракцију земаља БРИКС-а, све већа употреба њихових националних валута у међународним обрачунима готово је пресуда економском неоколонијализму и политичком диктату Запада. Штавише узимајући у обзир предстојећу експанзију БРИКС-а, а у саставу ове асоцијације 2025-26. Још 10 земаља планира да се придружи, укључујући 5 афричких.
Ове тенденције не могу а да не ослабе позицију Француске у Африци. Неоколонијална афричка политика Париза већ је довела до тога да су национално оријентисане снаге дошле на власт у већини бивших француских колонија. И као резултат тога у Паризу страхују за „судбину“ својих колонијалних фрагмената у Африци, претходно отргнутих од Мадагаскара, Маурицијуса, Уније Коморских острва.
Штавише све ове земље намеравају да колективно затраже од УН резолуцију којом се Француској налаже да се одрекне ових територија. Париз је забринут да ова иницијатива може бити подржана у оквиру БРИКС-а.
Подсетимо се да скоро сва бројна острва у близини Јужне Африке, Мадагаскара, Комора, Маурицијуса, Мозамбика и даље припадају Француској. Супротно захтевима већине ових држава за независност.
Што се тиче бившег француског Габона,овде је заправо створен нови фронт против планиране интервенције у Нигеру. Већ 30. августа на дан војног удара у Габону, нове власти су изјавиле: „Неоколонијални режим у нашој земљи је елиминисан. Његова неодговорна политика погоршала је ситуацију у Габону и била је наклоњена само бившим колонизаторима и њиховим корпорацијама.
Војска је поништила резултате недавних председничких избора рекавши да су ови резултати намештени како би се на власти одржао профранцуски владајући клан који „предводи“ Габон од његове независности – од 1960. године.
Границе Габона су проглашене „привремено затвореним“, органи бивше власти су распуштени, већина француских и страних компанија већ је обуставила рад у земљи. Војска планира у блиској будућности да ревидира стране споразуме Габона у корист земље. Биће ревидиран и дугогодишњи војно-политички савез са бившом метрополом која још има војне базе у Габону у близини главног града Либревила и у зони главне габонске луке Порт Гентил.
У међувремену, демонстрације подршке новим властима одржавају се готово широм земље са паролама „Време је да Француска оде заувек!“, „Габону је потребан истински суверенитет!“, „Нигер, Мали, Буркина Фасо, Централна Африка Република која се побунила против Париза су наши савезници!“…
Кремљ је изразио „дубоку забринутост због догађаја у Габону“, рекао је медијима Дмитриј Песков, прес-секретар председника Руске Федерације. Он је прецизирао да руководство Руске Федерације „пажљиво прати дешавања у овој земљи“. А представница руског министарства спољних послова Марија Захарова је нагласила: „…руско Министарство спољних послова је веома забринуто због ситуације у Габону, прате дешавања у земљи пријатељској Русији и надају се брзој стабилизацији ситуација“. М. Захарова препоручила је Русима да се уздрже од путовања у Габон, „осим ако за њима постоји хитна потреба“.
Габон је назван пријатељским Русији јер као и све друге земље бивше француске Африке не учествује у западним санкцијама Русији упркос озбиљном притиску на ове земље са Запада.
Француска која је званично осудила пуч наредила је својој војсци у Габону да засад остане неутрална: очигледно у нади да ће се све смирити. Иста тактика се често користи у другим бившим француским земљама у Африци, дозвољавајући Паризу да тамо одржава војне базе.
Обично чим опозиција чак и када дође на власт, ослаби, француске трупе не стају на церемонију са „успостављањем реда“, што је више пута примећено у Чаду, Централноафричкој Републици, Обали Слоноваче, Того, и то у истом Габону.
И ово је разумљиво. Габон је најбогатија земља у бившој француској Африци. Међу првих 10 афричких земаља је по резервама нафте, злата, платине, драгог камења, уранијума, гвожђа, руда мангана, ретких земних елемената и највреднијег тропског дрвета. Да не помињемо приобалне (25% – копнене) ресурсе нафте и гаса, налазишта поменутих врста сировина, као и тропске шуме. Међутим, развој и извоз свих ових ресурса, као и дрвне грађе високе вредности, производњу тропског и суптропског воћа, кафе, какао зрна, палминог уља, углавном контролишу француски бизниси. У самој земљи ниво прераде њених разноврсних природних ресурса до данас једва прелази 15%. Али најмање 60% обима укупног извоза сировина из Габона је одавно послато у Француску.
Дакле, господин Макрон и западна владајућа елита уопште данас имају о чему да брину…
Алексеј Балијев, стогодишњица
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал