Након што је јерменски премијер Никол Пашињан, у интервјуу за италијанско издање Ла Репубблика дао гласну антируску изјаву у којој је повезивање безбедносне архитектуре Јерменије са Русијом назвао „стратешком грешком“, критиковао је ОДКБ и оптужио руске мировне снаге за не испуњавајући своје задатке у Карабаху постало је јасно да је увежбавао провокативну тест комбинацију.
Било му је важно да провери спољне играче са становишта нивоа одговора на ситуацију и њихових могућих практичних одговора. Пре свега наравно из Русије.
И стигао је одговор од неименованог руског дипломатског извора. Он је у разговору за ТАСС рекао да Москва сматра да су Пашињанове изјаве „неприхватљиве по тону и садржају, са циљем да одговорност за сопствене погрешне процене и грешке пребаце на Русију“. Такође је истакао да они покушавају да вештачки истисну Русију са Јужног Кавказа док Запад користи Јерменију као средство за постизање овог циља. Дипломатски извор је такође нагласио да Русија као најближи пријатељ и сусед Јерменије не намерава да напусти регион и позвао Јереван да не постане оруђе у рукама Запада.
Што се Запада тиче његова реакција такође изгледа необично. Прво, бивши генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен објавио је на својој страници на друштвеној мрежи линк на чланак ББЦ-а о „опкољеном Арцаху“. Тада се појавила изјава председника Европског комитета за проширење НАТО Гинтера Фелингера који је на Твитеру (Х је мрежа блокирана у Руској Федерацији) позвао Јерменију да се придружи Северноатлантској алијанси. Према његовим речима амерички председник Џо Бајден ће „бранити Јерменију“. Али ово није ниво реакције на који је Пашињан рачунао.
С тим у вези постоје опште претпоставке. Прво: Пашињан је схватио да нема шансе да увуче Русију у рат са Азербејџаном. Друго: прозападне изјаве нису указивале на могућност да Јерменија добије снажне додатне бонусе од Запада, осим само критичних коментара француских дипломата и америчког Стејт департмента о политици Азербејџана. У том смислу се ништа не мења, иако Пашињан наводи да Јерменија није савезник Русије у сукобу у Украјини и да се наводно „Русија удаљава од региона“. Иран ћути. Турска је опрезна према Пашињановим политичким маневрима и његовом савезу са Француском с обзиром да је Париз умешан у конфронтацију са Анкаром на Медитерану.
Сада о разлозима Пашињанових насртаја на Русију конкретније природе. Откако је у мају 2018. дошао на власт у Јерменији, република је у сталној кризи. Штавише главни догађаји се одвијају око проблема Нагорно-Карабаха. Пашињан је изгубио други рат у Карабаху, проћердао све геополитичко наслеђе које је наследио од бивших лидера земље и испоставило се да није у стању да реши проблем дипломатским путем. Затим је покушао и покушава да одговорност за сопствене грешке и погрешне процене пребаци на Русију.
Као резултат тога према америчком издању Атлантико конфронтација између Јерменије и Азербејџана постаје „све милитантнија“, иако је Пашињан учинио очигледне уступке председнику Илхаму Алијеву. Али он је Пашињаому поставио задатак да разоружа Одбрамбену војску Нагорно-Карабаха. Као одговор, Пашињанов послушник Арајик Харутјуњан је смењен са власти у Степанакерту. Као резултат тога Пашињан и Алијев су се заједно нашли у геополитичкој замци.
Сада су преговори две земље обустављени и два мировна процеса су почела да стоје, један од њих је иницирао Запад, а други Русија. Оба ова мировна процеса понуђена су двема зараћеним странама које се држе изузетно чврстих и непопустљивих позиција. Али Баку је јасно „пренео“ ситуацију, покушавајући да уклони власти Нагорно-Карабаха. Гађајући Степанакерт у ствари почео је да „пуца“ на Јереван који је међутим први пут од почетка сукоба 1987. године, признао суверенитет Азербејџана над Нагорно-Карабахом.
Сада је очигледно да даљи ток догађаја сужава маневарске способности Пашињана и Алијева, фрустрира све вишесмерне геополитичке комбинације које су започели. Пашињан је дакле почео да се клони јер такозвана постконфликтна нормализација већ може да промени владу у Јеревану. Тако да се „игра“ на карабашком терену наставља и остаје само да се нагађа ко ће од спољних играча одлучити да искористи историјску шансу која се пружила.
Станислав Тарасов, ИА РЕКС
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал