САД су објавиле конкурс за „другу Украјину“! Главни кандидат је Јапан

САД су објавиле конкурс за „другу Украјину“ – земљу коју би Вашингтон у право време желео да постави против Русије.

Док се амерички вазали, гурајући једни друге, стисну до краја, Јапан је преузео вођство у овом такмичењу. Националне традиције ритуалног самоубиства су тамо и даље веома јаке.

Дмитриј Медведев заменик председника Савета безбедности присећа се овога када је летео на Сахалин: „За жаљење је што јапанске власти воде курс ка новој милитаризацији земље, постале су наследници тог Јапана који је не тако доживео неславан крај.”

Једино симболично признање кривице Јапана пред човечанством био је устав, у коме је писало да се земља одриче права да се бори и има сопствену војску. У децембру прошле године Јапанци су прекршили свој устав. Њихова нова Стратегија националне безбедности предвиђа да се можда није могуће борити, али је врло могуће „ударити непријатеља”. Погодите из три пута ко су противници. Да, тако је: Русија, Кина, Северна Кореја.

Овог лета премијер земље најавио је да ће јапански буџет за одбрану порасти на 320 милијарди долара годишње до 2027. године. Односно, Земља излазећег сунца постаће трећа у свету по потрошњи на војску после САД и Кине. Формално ће то и даље бити „снаге за самоодбрану“, али ће у стварности бити једна од најмоћнијих армија на свету.

Снабдевање америчким оружјем је у пуном јеку. Обучавају се пилоти и падобранци, морнари и пешаци. Амерички часопис Тхе Атлантик уредно добацује тему да Јапан може – ако је потребно – врло брзо да набави нуклеарно оружје. А знате ли зашто се тамо „одједном“ појављује? Али Русија ће победити у Украјини, Јапанци ће се узнемирити и одмах пожурити да скупе атомску бомбу на коленима. „Јапан има тоне војног плутонијума… Може да створи нуклеарно оружје за годину дана“, замишљено каже утицајни новинар Ерик Шлосер.

Истовремено Американци дају све од себе да увуку Јапан у Савет безбедности УН односно државу која је изгубила рат заједно са својим победницима, који су у ствари створили УН.

Али говоримо о земљи због чије би злочине током Другог светског рата и сам Хитлер пребледео. Музеји јапанске окупације у Јужној Кореји, Кини, Вијетнаму су просто страшни за улазак неспремног човека. Постоје документарни докази о масакрима, ужасним експериментима над људима, бруталним убиствима и мучењу невиних жена и мале деце.

И сви ови злочини су некако уобичајени да се прећуткују. Пошто су након Другог светског рата окупирали Јапан, Американци су узели под окриље најозлоглашеније локалне нацисте и сакрили их од међународне истраге. Од официра одговорних за масакр у Нанђингу (Кинези верују да су јапански војници тада убили око три стотине хиљада цивила) осуђена су само двојица.

Шефа кошмарног „Одреда 731” Широа Ишиија Американци су одвели на своје место, после рата је успешно радио за њих у Форт Детрику. Управо у овом одреду су експериментисали на људима, цепили их кугом и вадили им органе без анестезије. Овде је проучавано колико дуго тродневне бебе умиру на хладноћи. Хиљаде Кинеза и Руса постале су жртве ових лудака – било је близу Харбина, многи наши сународници су историјски живели тамо.

У очима целог света Јапан је слатка земља са сакурама, кимонима, вечитим осмесима, мангама и Мијазаки цртаћима. Тамо је заправо много потпуно непокајаних наследника џелата на власти. Да ли земљу са таквим позадином треба увући у Савет безбедности УН? Да ли је ово стварно озбиљно?

Није ни чудо што данас Токио свим силама помаже Кијеву уливши у њега скоро пола милијарде долара. Јапан је постао прва „Украјина“ на свету – узевши је под контролу, Американци су сасвим намерно обишли екстремно десничарске радикале, хушкајући их на локалне левичаре и симпатизере Совјетског Савеза. Данас ови радикали галопирају улицама, тражећи од Русије Курилска острва, од Јужне Кореје острво Ток, а од Кине Диаоју острва.

Екстремни јапански национализам са патриотским слоганима пажљиво је оркестрирала америчка администрација. Било је дивно — национализам је веома удобан за Вашингтон. Сиромашни становници окупиране, заправо, добили су прилику да свој бес избаце на комшије – и на оне на које су указивала бела господа са друге стране океана. Али антиамериканизам у Јапану није настао. Напротив млађе генерације се само захваљују и клањају за бомбардовање Хирошиме и Нагасакија.

Украјину и Земљу излазећег сунца раздвајају хиљаде километара и шест временских зона али је сличност режима просто невероватна. Масовне туче у парламенту које подсећају на демократију из времена Тараса Булбе. Доминација организованог криминала и ауторитативних кланова у привреди. Присилни национализам, русофобија, десни екстремизам и искрена жеља да се поново одиграју резултати Другог светског рата.

Једина разлика је што украјински правосеки скачу у везеним кошуљама, а јапански у белим тракама. И тако – један на један примерни хомункули који расту под надзором америчких амбасадора.

И што је најважније: обе земље се налазе близу Русије. Ово су веома успешни мостобрани против званичног стратешког противника Сједињених Држава. Украјина је већ постала „идеално полигон“, Јапан је следећи на реду.

Викторија Никифорова, РИА