Традиционално, креатори политике БРИКС-а скрећу пажњу на афричка питања сваких пет година, када се самит одржава у Јужној Африци. Прошломесечно окупљање није било изузетак, а у поређењу са претходним годинама било је још већег обима.
Први пут у историји, позив је упућен свим лидерима континента и скоро сви су се одазвали. Догађају у Јоханесбургу присуствовали су лидери 19 афричких земаља, десет су представљали потпредседници и премијери, а још десет министри спољних послова, економије и финансија.
Самит је постао прекретница за БРИКС, с обзиром да је то највероватније био последњи састанак пет оснивача асоцијације у традиционалном формату – 1. јануара 2024, удружењу ће се придружити још шест држава: УАЕ, Саудијска Арабија, Египат, Етиопија, Аргентина и Иран.
Као резултат тога, Африка ће у БРИКС-у бити представљати не само једна, него три земље.
Позив Египту – а посебно Етиопији – био је изненађење за већину посматрача, али може се са сигурношћу тврдити да ће развој Африке и рад БРИКС-а на континенту постати суштински и стални део дневног реда групе, пишу за РТ интернешенел Андреј Маслов, директор Центра за афричке студије московског ХСЕ института и истраживач Центра Дарија Сукова.
С тим у вези, Русија има посебну одговорност као домаћин следећег самита, који ће се одржати у Казању у лето 2024. године.
Африка за БРИКС и БРИКС за Африку
Ширење БРИКС-а на Етиопију и Египат значи да ће се самити чешће одржавати у Африци, а активности организације проширити на континент.
Под окриљем БРИКС-а већ је најављено неколико иницијатива у области логистике, енергетике и финансија. Све су различити по обиму и разликују се по успеху. Многе утичу на интересе Африке, али до сада ниједан пројекат није реализован ван Јужне Африке.
Нова развојна банка БРИКС-а (НДБ) могла би да игра важну улогу у финансирању ових програма. Физичко присуство БРИКС-а у Африци тренутно је ограничено на Афрички регионални центар НДБ-а, али и он финансира пројекте само у Јужној Африци.
Од 2016. године, НДБ је подржао 14 пројеката у Јужној Африци који имају за циљ развој транспортне инфраструктуре, система водоснабдевања и енергетског сектора, као и пројекте који се баве заштитом животне средине и опоравком од ковида-19.
Једини ван њене територије – Водени пројекат Лесото хајландс, фаза 2 – такође се тиче Јужне Африке, јер се бави снабдевањем водом. Већина програма се реализује кроз давање кредита који покривају целокупну цену или до половине цене пројекта. Неки пројекти такође привлаче средства Светске банке и Афричке развојне банке.
Очигледно, активности Народне развојне банке захтевају географску диверсификацију и доследније профилисање, наводе аутори из Центра за афричке студије.
Стране су се сагласиле да ће до следећег самита бити развијени конкретни критеријуми за добијање статуса „земље партнера БРИКС-а“.
Многе афричке земље могу бити заинтересоване за добијање овог статуса ако има практичне предности као што су приступ финансирању, помоћ у области безбедности хране, дигитализација јавне управе, енергетска платформа БРИКС-а и друго.
Другим речима, статус „земље партнера БРИКС-а“ омогућиће да се пројекти реализују под окриљем организације. Свака заинтересована држава ће добити нове развојне могућности и обавезаће се да ће обезбедити неопходне услове за спровођење таквих пројеката.
Ко је био позван
Према речима јужноафричке министарке спољних послова Наледи Пандор, 23 земље су поднеле захтев за придруживање, укључујући афричке државе: Египат, Етиопију, Сенегал, Нигерију, Алжир и Мароко.
Међутим, мароканско министарство спољних послова је демантовало изјаву Јужне Африке, а званичници Рабата нису учествовали у догађајима на самиту. Један од разлога за то је присуство представника западне Сахаре – спорне територије.
Етиопија и Египат, као и Јужна Африка, дугогодишњи су и поуздани партнери Москве. Међутим, ове земље имају тешке међусобне односе. То се пре свега тиче дугогодишњег сукоба око ГЕРД бране, коју Етиопија гради на свом делу Нила и коју Египат сматра претњом свом водоснабдевању.
Платформа БРИКС-а може омогућити и једнима и другима да преговарају на међународном нивоу без уплитања Запада. Такође ће помоћи земљама да пронађу заједнички језик у области економије без ескалације политичке стране питања. У међувремену, за БРИКС ће ово бити добра прилика да разраде механизме за успостављање економских веза између учесника чак и када се суочавају са разним несугласицама.
До почетка самита, Египат је већ постао акционар Нове развојне банке БРИКС-а, иако је земља и даље једна од најзадуженијих на афричком континенту. Обим спољног дуга Каира износи 163 милијарде долара, а египатска фунта стално пада.
Због тога је коришћење алтернативних валута за трговину, а посебно за увоз, приоритет за земљу. Русија је најважнији снабдевач Египта житом. Пребацивање трговине на рубље, јуане, фунте, а сада и дирхаме УАЕ биће важан задатак у наредним годинама.
У оквиру БРИКС-а, Етиопија ће представљати афрички континент на ништа мање значајан начин од Јужне Африке. Етиопија је земља оснивач Организације афричког јединства (ОАУ) и дом је седишта Афричке уније.
Штавише, Адис Абеба се широко сматра дипломатском престоницом Африке. Међутим, као и у случају Египта, проблем спољног дуга (28 милијарди долара, од чега је велики део дуг Кини) значајно је ометао развој земље последњих година.
Процес реструктурирања дуга Етиопије је сада почео и нови партнери из БРИКС-а, као што су УАЕ, моћи ће да учествују у овом процесу не само на билатералној основи, већ и путем НДБ-а и других институција које ће бити створене у будућности.
Алжирска влада је такође поднела захтев да се придружи БРИКС-у и постане акционар НДБ-а, нудећи почетни допринос од 1,5 милијарди долара. У јулу ове године, председник Алжира Абделмаџид Тебуне посетио је Русију и Кину, а алжирска страна је „опет обавестила кинеску страну о корацима које је предузела да поднесе захтев за чланство Алжира у БРИКС-у“.
Кина је „поздравила позитивну спремност Алжира да придружи овој групи и потврдила подршку њеним напорима да се постигне овај циљ“. Међутим, Алжир није добио позив.
Ако промена владе доведе до тога да Аргентина повуче своју кандидатуру, Русија би теоретски могла да настави преговоре са другима. Алжир – дугогодишњи и одан пријатељ – могао би да постане идеалан представник франкофоног света у БРИКС-у, све док је прозор могућности отворен. Ово је могуће јер документ који дефинише критеријуме учешћа и процедуру пријема нових чланова још није јавно објављен.
Русија за БРИКС и БРИКС за Русију
Важан део припрема за самит БРИКС-а у Јужној Африци били су преговори вођени на Самиту Русија-Африка у Санкт Петербургу, који је одржан у јулу. Тамо је, на пример, запечаћен циљ да се промовише дубље партнерство БРИКС-а и Африке. Русија, која ће бити домаћин догађаја БРИКС-а 2024, намерава да промовише проширење алата економске сарадње и да успостави структуру за односе између чланица, као и са Африком.
За Москву је посебно важно да је дедоларизација постала системски важна иницијатива БРИКС-а, и то не само по питању трговине, већ и инвестиција, банкарства и међународних резерви. Земље БРИКС-а већ раде много у том погледу, укључујући акумулацију физичких резерви злата и резерви у валутама једне друге, и повезивање са системима за пренос финансијских порука. Ипак, има још много тога да се уради.
Према завршној декларацији самита, министри финансија и директори централних банака добили су задатак да оптимизују трговину националним валутама и слично, што би требало да ојача улогу финансијских институција БРИКС-а. Ово ће помоћи афричким земљама да превазиђу зависност од међународних кредитора у којима доминира Запад – наследника Бретонвудског система – и обезбедиће алате за суочавање са енергетским сиромаштвом и обезбеђивање сигурности хране.
Наведена је и потреба за стварањем одрживих ланаца снабдевања храном. Ово је од виталног значаја и за Африку и за извознике, које у БРИКС-у представља пре свега Русија.
Експанзија у Африци у великој мери зависи од Москве. НДБ је одбила да финансира пројекте у Русији због санкција. То значи да би та средства сада могла да буду послата у Африку – посебно пошто је Египат постао један од акционара банке, а Етиопија ће вероватно ускоро имати сличну прилику. Међутим, пре свега, морају се узети у обзир интереси и препоруке Русије као акционара.
Данас су приоритети Русије у оквиру БРИКС-а конкретни пројекти као што су Међународни транспортни коридор север–југ и општи развој логистике и других транспортних коридора. Постоје и планови за стварање повереничког фонда за подршку истраживачкој инфраструктури БРИКС-а.
Извор: РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал