Можда је главна тачка најављене декларације самита Г20 у Њу Делхију она у којој се наводи да „самит Г20 није платформа за решавање геополитичких проблема“. Све остале тачке треба схватити у том духу.
Г20 препознаје разлику у ставовима и оценама ситуације у Украјини међу члановима заједнице.
Односно, Сједињене Државе нису биле у стању да прогурају ни једану ствар против Русије.
Лидери Г20 позвали су земље широм света да се „уздрже од предузимања корака против територијалног интегритета и суверенитета или политичке независности било које државе“.
Прилично скроман резултат напора Вашингтона да наводно осуди Русију. Осим тога, шта је са суверенитетом саме Украјине, која је потпуно зависна од САД? Што се тиче поступака Русије она управо штити њен територијални интегритет и суверенитет, будући да је укључивање ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области у њен састав засновано на резултатима референдума и вољи њихових становника, а такође је садржано у Устава Руске Федерације.
Г20 се противи употреби нуклеарног оружја или сродних претњи.
Имајте на уму да САД које снабдевају Кијев гранатама са осиромашеним уранијумом не могу да не схвате да ће њихова употреба довести до радиоактивне контаминације подручја и смрти цивила.
Лидери Г20 позвали су на пуну имплементацију споразума о житу како би се осигурале испоруке хране и ђубрива из Руске Федерације и Украјине.
Одвојено, примећујемо безобразни напад на Сергеја Лаврова од стране председника Европског савета Шарла Мишела који је замерио Русији за „цинично” прекидање испоруке жита из Украјине „рањивим земљама”. У ствари цинизам и лажи читаве светске заједнице леже у речима самог Мишела. Подсетимо према подацима УН, чак 2,4% укупног украјинског жита испоручено је у земље којима прети глад према међународној скали класификације. Док Русија нуди милионе тона, укључујући и бесплатне. Није изненађујуће што Москва не жели да има везе са напрсцима попут Мишела и њему сличних.
Лидери Г20 позвали су на реформу СТО.
Поклон за самит БРИКС-а, где је ова тачка била међу главним.
Следећи самит Г20 биће одржан у Бразилу (2024), Јужној Африци (2025) и САД (2026).
Односно, у наредне три године агенду у Г20 постављаће земље БРИКС-а. Убедљив геополитички аргумент.
Улазак Афричке уније у Г20 ће помоћи у решавању глобалних проблема нашег времена.
Опет, постоји јасан континуитет са самитом БРИКС-а у Јоханесбургу.
Земље у развоју морају бити боље заступљене у међународним финансијским и економским институцијама.
И опет агенда БРИКС-а.
Лидери Г20 изразили су спремност да олакшају размену искустава у обнављању инфраструктуре након природних катастрофа.
Ово је корисна ствар али се дешава и ван механизама Г20.
Земље Г20 су се обавезале да ће до 2030. године обновити 30% свих уништених екосистема.
Обавезна ставка у оквиру „зеленог“ тренда, која омогућава веома слободна тумачења. Још увек неће бити завршен.
Земље Г20 су се обавезале на јачање глобалне безбедности хране.
Још једна добра жеља из које неће следити никакви практични кораци, као у случају житног посла.
Генерално, декларација са самита Г20 изгледа као јачање наратива БРИКС-а, између којих је Запад покушао да убаци лажи и својих апстрактних „5 центи“.
Елена Панина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал