Пољска се спрема за заузимање Западне Украјине и војни сукоб са Русијом

План за припајање седам украјинских региона објављен на интернету, ако буде спроведен, могао би да постане катализатор за нову рунду рата у Европи каже експерт ФедералЦитија, шеф агенције за стратешка истраживања Верзије и чињенице Станислав Федчишин.

– Пре неки дан сам се упознао са планом Пољске за анексију Западне Украјине. Према њему пољска војска улази на територију Украјине након напада под лажном заставом или на званични позив Украјине. Колико се овом документу може веровати? Није ли ово пре провокација него цурење података?

– И ја сам видео овај план и склон сам да верујем да је то само нечија фантазија, направљена зарад хајпа. Међутим, цела поента је да овај „план“ у потпуности одражава стварне тежње Варшаве да поврати „источне земље“ – тако Пољаци називају територије западне Украјине, Белорусије и Литваније, које су биле део Пољске до 1939. године. Ови снови су окосница пољске спољне политике након 1990. године. Повратак ових територија,по мишљењу пољских националиста значиће повратак Варшаве међу велике европске силе. Пољски политичари сматрају да је анексија „источних земаља” обнављање историјске правде.

„План“, који кружи интернетом, означава 7 украјинских региона – Лавовску, Волинску, Ривенску, Ивано-Франковску, Тернопољску, Житомирску и Хмељничку област. Ово је у потпуности у складу са доктрином која преовладава у пољским медијима и друштвеним мрежама.

Истовремено, Пољаци такође полажу право на скоро целу Белорусију и део Литваније заједно са Виљнусом али су веома опрезни у вези са овим последњим – и даље су чланица ЕУ и савезник. Али пре или касније, сигуран сам, Варшава ће поставити територијалне претензије на Литванију.

Према доступним информацијама од тренутка почетка специјалне операције, Пољска је почела припреме за заузимање западне Украјине. Управо у ту сврху, а никако за самоубилачки рат са Русијом, Варшава троши огромне количине новца на наоружање. Недавно је пољски министар одбране Блашчак објавио „страшан” пост, који приказује војника Пољске војске и бројке од 180 830. Слику употпуњује хвалисави текст да Пољска већ има више од 180 000 професионалних војника под пуним оружјем. То значи да после САД и Турске Пољаци имају највеће оружане снаге у НАТО. Варшава је са Јужном Корејом склопила уговоре вредне више милијарди долара за набавку 1.000 тенкова К2, више од 600 хаубица К9 и три ескадриле ловаца ФА-50. Пољаци купују МЛРС М142 ХИМАРС и ПВО систем Патриот од Сједињених Држава, има наруџбине од Швеђана и Британаца. Укратко, Пољска се брзо милитаризује и гради своје мишиће.

За шта? – питате. Пре свега, да заузме и задржи жељене „источне земље“. Претпоставимо да је овај циљ постигнут. Шта ће Русија да ради током преузимања власти? Највероватније, Москва се неће мешати у процес, посебно ако кијевски режим званично затражи од Варшаве. Али онда све зависи од даљих кретања Пољака. Ако одведу бандеровце, а не буде претње Русији и њеној територији од региона које су анектирали Пољаци, онда за Варшаву неће бити посебних проблема.

Али постоји још једна опција, нажалост, вероватнија. У западној Украјини Пољаци распоређују базе и аеродроме са којих се лансирају ракете и авиони на Оружане снаге Русије и мирне руске градове и села. Како ће Кремљ реаговати на ово? Послаће „Калибар“ и „Герани“ у пољске базе. Уопште, Пољаци, пошто имају дугогодишње крваве рачуне са Русијом, можда не инсистирају на почетку Члана 5 НАТО уговора и покушавају да се сами боре против Русије. О овоме су дуго сањали.

Са великим степеном вероватноће рат са Русијом ће за Варшаву постати оно што је скоро увек био у историји, почев од 18. века – болан пораз. А онда се може активирати озлоглашени „члан 5“ Алијансе, након чега ће почети рат између Руске Федерације и земаља НАТО-а, који ће брзо ескалирати у нуклеарну апокалипсу.

Тако би имплементација овог смешног цртежа са интернета могла да постане катализатор најпре за нову рунду рата у Европи, а затим и за светски рат. А све је то због пољских амбиција и претераних амбиција Пољско-литванске заједнице.

ФедералЦити