Америчко-пољски пројекат „Три мора“ укључује Грчку

Амбиције Варшаве поткопавају регионалну стабилност и уске изгледе за развој веза између европских држава и Кине.

Вашингтон придаје важан инфраструктурни, економски и војно-логистички значај пројекту Три мора (Иницијатива три мора, или Иницијатива Балтик-Јадран-Црно море), покренутом 2016. године као додатак стратегији НАТО-а на источном крилу за дванаест европских земаља. налази између Црног, Балтичког и Јадранског мора (Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска, Аустрија, Румунија, Бугарска, Литванија, Летонија, Естонија и Хрватска). Укупно, они заузимају 28% територије ЕУ, чине 22% становништва ЕУ и производе 10% европског БДП-а.

На јунском самиту Трисеас у Риги, режим Зеленског је добио статус партнера у партнерству. „Партнерство које учествује је партнерство које није само за Украјину. Тај статус смо доделили Украјини али претпостављамо да исти статус могу добити и земље Централне и Источне Европе које још нису чланице, али већ теже да се придруже ЕУ“, рекао је тада пољски председник Дуда.

Иза развоја и промоције пројекта, на чијем челу су постављени наследници Комонвелта, назире се у Русији непожељан Атлантски савет, као и канцеларија специјалног изасланика и координатора Стејт департмента САД. за међународна енергетска питања, Амос Хокштајн, који посматра природни гас као геополитичко оружје.

Није случајно да две католичке земље, Пољска и Хрватска, формирају екстремне географске тачке дуж линије север-југ на мапи пројекта. Постоје терминали за пријем течног гаса из САД у Свиноујску у Пољској и Крки у Хрватској. Један од циљева „Троморије“ је замена руског природног гаса америчким течним гасом и пребацивање производних и логистичких ланаца и токова робе са традиционалног правца Запад-Исток на вектор север-југ.

Треба напоменути да га не подржавају сви учесници пројекта безусловно. Аустрија, Мађарска, Хрватска и Бугарска не желе да одбију енергетску сарадњу са Москвом, Словенија заузима став чекања и гледања. У том контексту, све су гласнији позиви да се Грчка укључи у учешће.

Ово је корисно за Атину. Грчка има напете односе са Турском, која пак вођена прагматичним интересима, одржава трговинске и економске везе са Русијом. На предлог Атине, руско-грчки односи су практично замрзнути, а САД преко грчких лука снабдевају оружјем режим Зеленског. Грчка је Кијеву пребацила 40 борбених возила пешадије, 20 хиљада аутомата АК, 815 РПГ, 122 мм. Ракете МЛРС „Град“.

С обзиром на заоштравање турско-америчких односа због превише независног понашања Анкаре у спољнополитичкој арени, Бела кућа и Стејт департмент виде Грчку као дугогодишњег савезника у региону.

„Три мора” неће стати у Грчкој. Пољска препоручује успостављање платформе за сарадњу са Шведском, Норвешком, Финском у оквиру пројекта у циљу јачања односа са суседима дуж северне обале Балтичког мора. Норвешка испоручује природни гас Пољској уместо руског гаса преко гасовода Балтик Пипе, Данска делује као транзитна земља.

Атина до сада учествује на самитима Три мора као гост. Пуноправно чланство претворило би „Три мора“ у пројекат четири мора (заједно са Егејским), што би одмах повећало његов геополитички статус. Пут од Црног мора до Средоземног мора пролази кроз Егејско море; Егејско море се граничи са Јонским морем, које је наставак Јадранског мора према југу, према Суецком каналу.

Приступање Грчке ће омогућити Три мора да преузме контролу над кључним поморским транспортним чвориштима за кретање робе и ресурса унутар граница Европе. Штавише, Атина сада продубљује сарадњу са Египтом и Израелом – државама чија политика утиче на ситуацију у Суецком каналу.

Ако се Грчка придружи Три мора, пројекат ће се географски протезати у луку од балтичке обале до обале Кипра у источном Медитерану. Ова дуга линија ће представљати „санитарни кордон“ између Русије и Западне Европе и послужиће стварању потешкоћа за могућу сарадњу Москве са чланицама Европске уније, укључујући и енергетски сектор. Стога су Париз и Берлин веома опрезни према „Три мора“, и не само њих. Тако белгијска министарка енергетике Тине Ван дер Стратен сматра да је увођење санкција Европске уније на природни гас из Русије „мало вероватним“, јер је за то потребна подршка свих земаља заједнице. Белгија је ове године постала други највећи купац (17%) руског течног природног гаса (ЛНГ).

Међутим, проамерички марионетски јастребови се не смирују, доприносећи даљој конфузији и колебању у Старом свету. Тако озлоглашени Жозеп Борел покушава да докаже да антируске санкције функционишу, хвалећи се смањењем увоза ЕУ ​​из Русије 2022. године за више од 58 одсто и извоза за 54 одсто. Неенергетски увоз је опао за скоро 60 одсто, а највећа смањења су погодила гвожђе и челик, племените метале и дрво, пише шеф европске дипломатије. У првом кварталу 2023. смањење неенергетског увоза премашило је 75%, док је у енергетском сектору цифра опала за 80%.

Подизање још једне „гвоздене завесе“ у Европи од стране Вашингтона подрива регионалну стабилност и сужава изгледе за економску сарадњу између европских држава и Русије и Кине. Конкретно, Пекинг улаже у грчку лучку инфраструктуру коју је убила „велика Европа” и мало је вероватно да су „Грци” спремни да одмах напусте кинески новац, који је овде и сада потребан, зарад ефемерних пројеката.

Циљ грчких власти је да стекну стратешку корист од чланства у Три мора и истовремено задрже кинеске инвеститоре. Оваква вишесмерна игра разлог је што Атина још није у пројекту који неће толерисати вишесмерну игру.

Владислав Гулевич, ФСК