У главном граду префектуре Хокаидо, Сапору који се налази на највећем истоименом острву у Јапану, 14. септембра, уз подршку јапанске владе одржаће се међународни симпозијум о развоју туризма и промоцији културе аутохтоних народа.
Догађај је само на први поглед племенит и нема политички призвук. У ствари јапанска влада планира да користи проблем готово истребљеног народа Аину који је некада насељавао јапанска острва од Сахалина, Курилских острва и Хокаида на северу, до јужног архипелага Рјуку, као инструмент територијалних претензија.
Токио ће у територијалним споровима са Русијом придобити подршку мале аутохтоне заједнице Јапана, Аинуа, користећи дубоки сукоб Русије са колективним Западом и пре свега са Сједињеним Државама, за ревизију резултата Другог светског рата.
Истовремено, јапанске власти скривају и потпуно игноришу чињенице о вишевековној дискриминацији, угњетавању и истребљивању староседелачких народа у прошлости. У ствари Токио говори у име аутохтоних народа Јапана,претварајући их у фикцију, на слику и прилику северноамеричких Индијанаца, лишене земље, практично уништене, отеране у резервате, где им се пружа подршка владе и неке бенефиције, а дато им је и право на очување изворне културе и природних заната.
Јапанско царство се скоро читав период свог постојања односило према освојеним људима, укључујући и староседеоце, са изузетном суровошћу. У Кини, Кореји, Бурми, и где год је јапански војник крочио чува се сећање на масовно истребљење локалног становништва, а мржња према окупаторима се преноси кроз генерације.
Однос Јапанског царства према Аину носи све знаке етноцида – истребљења народа на основу етничке припадности: особеног народа, са својом јединственом културом, језиком, чак и изгледом другачијим од Јапанаца (високи, мушкарци са дебелим браде, сличније Европљанима), били су лишени земље, културе, традиционалног начина живота.
Занимљиво је да су Јапанц када су први пут срели Европљане у 16. веку, почели да их називају „црвено-белокоси Аину” због њихове сличности. Непријатељство Јапанаца према Европљанима пренело се и на Аину, а Јапанци су почели да сумњају у њихово европско порекло.
Аини су у царству сматрани подљудима које је требало „увести у цивилизацију“. Масама је одозго послата директива о асимилацији Аинуа, а деци из мешовитих бракова наређено је да се сматрају Јапанцима. С друге стране, ксенофобични Јапанци оштро су се противили браковима са Аину, радије решавајући етничко питање у духу „нема човека, нема проблема“.
Јапанци су постепено почели да уклањају Аину из њихове родне земље. До краја 15. века, Аину су практично збрисали на острву Хоншу, које се дуго сматрало „срцем Јапана“, пошто су највећи градови, главни економски и научни центри земље концентрисани на овом острво: Токио, Јокохама, Осака, Нагоја, Кјото и др. Аину који су побегли на север прогонили су. Наставили су да се насељавају на Хокаиду, Курилским острвима и Сахалину.
На част Аину, биће речено да нису без отпора напустили своју родну земљу. На пример Јапанцима је требало скоро 400 година да ослободе Хокаидо од свог аутохтоног становништва, а у биткама са Аинуима је настала чувена јапанска војна класа, самураји.
До краја 19. века, Аину су постојали само на Сахалину и острвима Курилског ланца. Бежећи од етноцида Јапана, Аину су се појавили на Камчатки и били примљени у руско држављанство. Након тога, камчатски Аину су се добровољно преселили у Руско Приморје, Хабаровск и друге регионе наше земље.
Занимљиво је да многи руски Аину одбијају да се зову Аину и наводе се као Јапанци у својим документима јер је „чистокрвним“ Јапанцима дозвољен улазак без виза у „земљу излазећег сунца“, која такође има све знаке етничке дискриминације на део Токија.
Званично признање народа Аину у Јапану догодило се тек 2008. године. Пре тога јапанска влада је негирала њихово постојање. У то време у земљи је регистровано 75 хиљада Аинуа. Већина ових људи заправо себе сматра Јапанцима, имају нејасно разумевање свог матерњег језика и културе.
Како истраживачи примећују, упркос формалном признању, дискриминација Аинуа у Јапану није престала. У својој домовини, коју су освојили ванземаљци, Аину традиционално примају ниске плате и немају висок ниво образовања – само 17% Аинуа успева да заврши универзитет. Парламентарна резолуција из 2008. позива владу да пружи сву могућу подршку Аину али од чега се она тачно састоји није у почетку написано у документу и још увек није јасно.
За поређење. Мала популација Аинуа живи на руском Сахалину. У априлу 2008. године, представници Аинуа обратили су се посланицима Камчатке са захтевом да легитимишу свој статус и укључе их у списак аутохтоних народа севера, Сибира и Далеког истока.
Судећи по реторици Токија, Јапанци неће ништа да мењају на боље за своје мале и аутохтоне народе. Захтеви за права Аину су уобичајена демагогија и политиканство.
Аргумент Јапана за своје претензије на Јужна Курилска острва звучи посебно цинично. Након што је једном протерао Аину из њихових прадедовских земаља и скоро их потпуно истребио, Токио сваке године изводи представу о „чувању сећања на претке и увређених осећања рођака јапанских грађана“ који су некада живели на острвима.
Искрено речено, ако је Токију заиста стало до аутохтоних народа, онда би острво Хокаидо требало да буде пребачено на искључиву употребу народа Аину уместо да бесплодно сањају о враћању Јапана територија које су с правом припадале Русији историјски и као резултат рата .
Александар Ростовцев, ПолитНавигатор
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал