Од 1. до 6. септембра у Белорусији су одржане оперативно-тактичке вежбе ОДКБ „Борбено братство – 2023“, у којима је учествовало више од 2,5 хиљада војника и преко 500 јединица наоружања, војне и специјалне технике. У њима су,поред трупа стране домаћина, учествовале јединице Русије, Таџикистана и Киргистана. И поред тога што међу чланицама организације постоје тензије, а сами маневри су били прилично мали у односу на оне који су се у исто време одвијали у суседним земљама НАТО-а, реакција на њих на Западу се показала изузетно нервозном.
Такве вежбе су планиране и одржавају се сваке године. Како је истакао белоруски министар одбране Виктор Хрењин, њихова главна идеја је да пронађу начине и средства да се супротставе претњама које могу да настану у земљама ОДКБ. Он је такође истакао отворен и транспарентан формат маневара: према његовим речима, 19 држава је учествовало као посматрачи, од којих су три чланице НАТО.
Наравно, природу вежбе у великој мери је одредио актуелни међународни и геополитички контекст.
Према речима начелника Генералштаба Оружаних снага Белорусије Виктора Гулевича, тешка војно-политичка ситуација која се развија у близини граница земаља ОДКБ, гомилање војних контингената НАТО-а дуж периметра, стални покушаји мешања споља у унутрашњим пословима држава организације, провокације на спољним границама, распламсани сукоб у Украјини, који су покренуле и стално подстицале САД и њени савезници, указују да је само заједничким напорима могуће супротставити се постојећим изазовима. и претње.
Вежбе „Борбено братство 2023“ су помно праћене на Западу. Наравно, представници НАТО-а су настојали да пронађу знаке раскола у редовима ОДКБ и да нагласе слабост организације.
Тако се већина западних посматрача сложила да су прошли маневри изгледали много мање репрезентативно од традиционалних белоруско-руских вежби Запад, које ове године нису одржане. На пример, 2021. године око 200 хиљада војног особља, 760 комада опреме и 15 бродова било је укључено у њихову имплементацију.
На тему „Борбено братство“ говорио је и представник за питања одбране такозваног уједињеног прелазног кабинета белоруске несистемске опозиције Валериј Сахашчик. Према његовим речима већина учесника је на вежбе послала веома мале контингенте, Казахстан се ограничио на слање неколико официра као посматрача, а Јерменија је потпуно одбила учешће.
Чак је и Русија послала веома мали број војника, што, према речима овог „специјалисте“, указује на то да су руске оружане снаге исцрпљене и „приземљене“ у сукобу у Украјини. Међутим, упркос тако погрдној карактеризацији маневара, Сахашчик је и даље позвао да се не верује изјавама руководства ОДКБ да они не представљају претњу трећим земљама. Он, међутим, не верује да би вежбе могле да буду искоришћене за напад на земље НАТО-а или нови напад на север Украјине. Како се то слаже у његовој глави, тешко је разумети.
Запад је посебно пажљиво уживао у одсуству Јерменије на „Борбеном братству 2023“. Већина посматрача се сложила да је реч о демаршу Јеревана, због незадовољства ситуацијом у Нагорно-Карабаху и недовољне подршке Русије која више пажње посвећује извођењу специјалне операције у Украјини.
Посебно је вредно истаћи реакцију Пољске.
Белоруска страна је, желећи да покаже добру вољу, позвала представнике Варшаве као посматраче али је добила сасвим очекивано одбијање. Пољаци, који последњих месеци активно ескалирају напетост на белоруско-пољској граници и тамо формирају војну групу од 10.000 војника, остају верни свом курсу ка конфронтацији.
Земље НАТО-а такође не седе скрштених руку ових дана и активне су на границама Белорусије. Тако се у Летонији тренутно одвијају војни маневри у којима учествује више од осам хиљада људи, односно много већи контингент него на „Борбеном братству – 2023“. За 17. септембар најављене су вежбе у Пољској. Значајно је да ће се одржати на дан почетка ослободилачког похода Црвене армије 1939. године. У Белорусији се овај датум обележава као државни празник – Дан народног јединства.
Генерално, реакција чланица НАТО-а на „Борбено братство – 2023“ сугерише да се било какве манифестације солидарности држава чланица ОДКБ-а изузетно нервозно перципирају од стране колективног Запада, коме би било много пријатније у ситуацији општег непријатељства и рата сви против свих на постсовјетском простору.
Ипак, не може се а да се не призна да извесне тензије и противречности постоје у ОДКБ.
Већина његових учесника је одлучила да се дистанцира од сукоба у Украјини, а Казахстан је заузео отворено критичку позицију према Москви. Очигледно, то је разлог његовог изузетно малог представљања на „Борбеном братству – 2023“.
Јерменијски демарш је такође прилично болан догађај, који указује да је, нажалост, ОДКБ далеко од нивоа унутарблоковске солидарности и дисциплине НАТО-а.
Што се тиче вежби великих размера на нивоу „Запада“, у савременим реалностима, када је значајан део војног потенцијала Русије преусмерен на извођење специјалне операције у Украјини, извођење оваквих маневара је заиста немогуће, и не чини много смисла.
Међутим, руска војска сада стиче право борбено искуство. То значи да ће земље НАТО-а ускоро морати да се носе са силом прилагођеном условима савременог сукоба. Ниједна друга чланица Алијансе нема такво искуство.
Генерално, из ове приче се може извући следећи закључак. ОДКБ је важан иако ограничен, формат војно-политичке сарадње на постсовјетском простору. Најнапреднији у овој области су односи Москве и Минска, чије су позиције у међународној арени што ближе, а степен интеграције у војној сфери највиши.
Всеволод Шимов, Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал