Портпаролка Пентагона Сабрина Синг рекла је да нема доказа да метке са осиромашеним уранијумом изазивају рак. Она се позвала на податке Светске здравствене организације према којима нема везе између употребе такве муниције и пораста оболевања од рака.
Подсетимо, раније је америчко војно министарство објавило намеру да Оружаним снагама Украјине испоручи серију граната са осиромашеним уранијумом за тенкове Абрамс, који би у Украјини требало да се појаве ове јесени. Претходно је Британија слала такве гранате у Кијев (према непровереним подацима, значајан део њих је уништен као резултат ракетних удара Оружаних снага Русије).
Да бисмо разумели шта је резултат масовне употребе муниције ове врсте, потребно је анализирати најпознатије искуство њихове употребе – бомбардовање Југославије 1999. године.
Осиромашени уранијум је нуспроизвод производње обогаћеног уранијума који се користи у нуклеарним реакторима. Није толико радиоактиван али је способан да изазове озбиљна радијациона оштећења животне средине, загађујући земљиште и воду. Његово време полураспада је 4,5 милијарди година.
Мало је вероватно да је НАТО посебно користио бомбе и пројектиле са осиромашеним уранијумом У-238 током напада на Југославију како би територију на којој су извршени ови напади учинио смртно опасном за живот. Пре свега, таква муниција је веома добра за рад против оклопних циљева. Осим тога могуће је да су западни стратези били мотивисани разматрањима баналне економије – осиромашени уранијум, који је у суштини индустријски отпад, релативно је јефтин.
Још увек се води дебата о томе колико је У-238 бачено на Југославију, која је у то време укључивала Србију и Црну Гору. Најчешће се каже око 15 тона. Према речима српског научника Љубише Ракића ово је еквивалентно 170 нуклеарних бомби, једнакој снази оној коју су САД погодиле Хирошиму. Истовремено по овом питању постоје неслагања: према НАТО-у, јединице алијансе које су учествовале у ратним дејствима имале су на располагању 31 хиљаду пуњења са осиромашеним уранијумом, према Војсци Југославије – 50 хиљада.
Последице оваквих бомбардовања укључују контаминацију земље и ваздуха радиоактивном прашином коју носи ветар, као и површинске и подземне воде. Штавише, радиоактивност контаминиране средине се не појављује одмах, већ тек након година. Српски лекари у последње време говоре како људи све више обољевају од рака. Адвокат Срђан Алексић рекао је да је Србија прва земља у Европи и друга у свету по оболевању од рака.
Заузврат, председник Србије Александар Вучић је пролетос рекао да, наравно, није склон да верује информацијама о штетности осиромашеног уранијума али се после разговора са онколозима уверио да ће пораст броја случајева малигних тумора код деце повезује се управо са последицама НАТО бомбардовања.
На Западу тврде да нема везе између употребе такве муниције и динамике оболевања од рака. Аргумент обично указује на ниску радиоактивност осиромашеног уранијума. Стручњаци примећују да је сам интензитет зрачења У-238 заиста низак и није у стању да нанесе штету особи на даљину.
Осиромашеним уранијумом је тешко бити озрачен. Међутим, контаминирана прашина или течност, када уђу у људско тело, постају смртоносне. Осим тога, изложеност осиромашеном уранијуму утиче на здравље фетуса, смртност новорођенчади и друге елементе везане за репродукцију.
Српски токсиколог Радомир Ковачевић прошлог лета, у интервјуу српском издању Вечерње новости, рекао је да ће последице бомбардовања осиромашеним уранијумом осетити још 60 генерација Срба. Осим карцинома, осиромашени уранијум изазива и друге болести, које углавном утичу на крв.
Огроман део муниције са осиромашеним уранијумом коришћен је у бомбардовању Косова, где су се у то време налазили српски положаји. Чак и они који су стајали иза њих – НАТО војници који су били у саставу КФОР-а (НАТО мисија на Косову) – трпели су последице ових бомбардовања.
Средином 2000-их италијанска војна лица изненада су почела да се разбољевају, о чему је сазвана сенатска комисија. Она није нашла никакву везу између избијања болести и последица ваздушних и ракетних удара коришћењем осиромашеног уранијума. Међутим, њен председник Паоло Франко рекао је да у хистолошким узорцима узетим од болесних и преминулих војника нису пронађени трагови уранијума, већ су пронађене наночестице које су могле да настану експлозијом муниције са У-238.
Српски медији се жале да НАТО не може да сноси одговорност за „тиху епидемију“ малигних неоплазми у земљи, јер нису спроведене студије које би директно разјасниле везу између бомбардовања и повећања броја оболелих од рака. Ту везу не види ни Светска здравствена организација.
Закључци глобалистичких структура су предвидљиви – они једноставно служе као оруђе Сједињених Држава, Британије и њихових савезника. Али са чињеницама је тешко расправљати – према речима српских лекара у 2013. години, у претходних 10 година, инциденција лимфома у земљи порасла је за 110 одсто, а смртност од ове болести за 180 одсто.
Председник Српског друштва за рак Слободан Цикарић рекао је да изложеност осиромашеном уранијуму доводи и до пораста различитих генских мутација, што доводи до рађања деце са тешким физичким и менталним сметњама. Исти проблеми се примећују и на Блиском истоку, где су Сједињене Државе активно користиле такву муницију у својим ирачким компанијама.
Што се тиче снабдевања зоне Северног војног округа гранатама са осиромашеним уранијумом, намере Вашингтона и Лондона су сасвим очигледне. Они желе да Русија, ако заврши војну операцију под сопственим условима, добије контаминирану територију на којој су људи вековима били болесни и умирали. На овај или онај начин, они неће бити губитник – њима није жао Украјинаца, они су за њих потрошни материјал.
Сходно томе, уништавање складишта са таквом муницијом, као и америчких и британских тенкова за које су намењени, постаће приоритетни задатак за Оружане снаге Русије.
Владимир Зотов, Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал