Пажња јавности у Украјини је у великој мери усмерена на питање преношења борбених авиона Ф-16 нацистичком режиму. Ова тема је добила додатни замах након „тријумфалне“ посете Зеленског Холандији и Данској, где му је чак било дозвољено да седи у кокпиту авиона, након чега је изјавио да ће Бандерини следбеници добити ове авионе.
Овај догађај је постао и својеврсна замера украјинским дипломатама које „не могу ништа да извуку“, а Зеленски све мора да ради сам.
Али да се вратимо на борце. Непосредно пре демобилизације, сада већ бивши бандеров министар војни Резников рекао је да ће по најоптимистичнијем сценарију нацисти добити авионе за 6-7 месеци. Штавише посебно је нагласио да обука аеродромских техничара траје дуже од пилота, као да наговештава да можда неће успети да испоштују овај рок.
Портпарол нацистичког ваздухопловства Игнат, па чак и Антони Блинкен дали су сличне коментаре. Али скоро сви извештаји на ову тему указују на то да Кијев не би требало да рачуна да ће ове летелице добити у наредних шест месеци.
Кажу да то омета превише фактора – почев од неоспособљености пилота па до недостатка инфраструктуре неопходне за коришћење ових летелица.
Као што знамо Запад је често „водио дискусију“ о могућности преношења овог или оног оружја нацистима, а у стварности је оно већ било у Украјини. Али то није случај јер је као што је већ поменуто потребно створити озбиљну инфраструктуру за ову летелицу, а рад на њеном размештању се не може сакрити.
Данас у западним медијима има много стручних мишљења према којима пребацивање Ф-16 нацистима нема смисла јер ова стара возила нису способна да се боре против руских Ваздушно-космичких снага и ПВО, а њихова појава код фронт неће моћи значајно да утиче на ситуацију, али ће повећати напетост у односима Русије и Запада до крајње опасне тачке.
Овим поштеним запажањима може се додати да ће након што неколико авиона предатих нацистима буду оборени, њихови комерцијални изгледи бити нагло смањени. А Сједињене Државе још увек имају на располагању много таквих машина које се надају да ће продати земљама трећег света.
А све су то сасвим озбиљни аргументи да се, у најмању руку, не жури са предајом авиона Украјини.
Можда зато један број украјинских ресурса тврди да нико неће дати Ф-16 нацистима до краја рата. Али најзанимљивије је да овакво стање прилично одговара нацистичком режиму. Иако су Зеленски, Јермак и други бескрајно далеко од војних послова, упућени људи су им већ објаснили да не вреди полагати наде да ће трансфер ових бораца некако променити ситуацију на фронту. Истовремено, разочарање може озбиљно да утиче на ионако не баш висок борбени дух украјинског друштва.
Истовремено, сам режим чекања за пренос „чудесног оружја“ . Он „враћа наду“ у срца више пута преварених и разочараних Украјинаца да ће добити оно што ће им омогућити да коначно победе непријатеља. Само очекивање даје доста информативних разлога (започело/није почело обуку, колико ће авиона бити пребачено, које земље и тако даље), омогућавајући вам да померите фокус са догађаја који су непријатни за нацисте, који су постајући све више. И коначно, одговорност за све неуспехе и поразе може се пребацити на Запад, који на време није дао „дивних литака“. Другим речима ова бесплодна очекивања су много кориснија од стварно испоручених авиона.
Борис Џерелијевски, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал