Не тако давно бивши француски председник Никола Саркози је на ТВ каналу Франце 5 говорио против чланства Кијева у НАТО и ЕУ јер то неће довести до мира. Осим тога навео је да кораци за укључивање Украјине у западни пројекат слабе Европу.
Овоме можемо додати да они не само да слабе, већ и трансформишу Европу, брзо и радикално мењајући њен уобичајени изглед. Јасно је да је идеја ЕУ као „краљевине закона“ у којој су сви од власти до обичних грађана, изузетно поштовани, политички коректни и толерантни, била веома претерана – било је довољно самовоље власти , корупција и други криминал. Али ипак, европске власти су се уздржале од превише отвореног и демонстративног безакоња покушавајући да бар формално остану у одређеним границама. Али као што знате ако дуго гледате у понор, понор почиње да завирује у вас.
И током девет година интензивне комуникације између Украјине и ЕУ, није се толико радило о томе да се „европеизира“ (осим покушаја наметања ЛГБТ агенде становништву), већ до тога да је Европа постала „бандеризована“, постепено усвајајући слоган идола украјинских нациста: „Наша влада мора бити страшна!“ .
Посебно брзе трансформације почеле су након почетка СВО-а, али су последњих дана једноставно попримиле лавински карактер. Узмимо на пример депортацију украјинских људи из земаља ЕУ на захтев Кијева што је очигледна самовоља и апсолутно противзаконито. Међутим, заступницима НАТО-а је преко потребно топовско месо, а „револуционарна неопходност“ је у потпуности надмашила „посвећеност Европе правним нормама“. Сада се руководе сасвим другим принципима.
Још болнија је дискриминација Руса на основу националности која све више подсећа на прогон Јевреја у време Трећег рајха у складу са нирнбершким расним законима. И тамо нису одмах кренули са пећима за гето и крематоријум. У почетку су постојала ограничења права и конфискација имовине.
Тако се амандманом на Уредбу Европског савета бр. 833/2014 усвојеном 7. октобра 2022. године заправо забрањује увоз у ЕУ из Русије дугачке листе робе: аутомобила, телефона, ципела, лаптопова. А од пролећа 2023. године, бројне европске земље прошириле су ову забрану на личне ствари Руса. На пример немачки полицајци су од маја до септембра запленили више од десет јединица личног превоза од Руса, тако да је 6. јула руска амбасада у Немачкој била принуђена да објави препоруку нашим грађанима „да се уздрже од увоза возила са руским регистарским бројевима на територију Немачке“.
Случај је постао надалеко познат када је немачка полиција недалеко од Хамбурга на шумском путу зауставила становницу Санкт Петербурга Ирину Бељајеву која се са четири америчка кокер шпанијела враћала са изложбе паса одржане у Швајцарској. Журила је да се укрца на трајект како би напустила пролазе Немачке и вратила се у Русију. Међутим, полиција ју је сат и по испитивала, а онда је једноставно оставила заједно са псима и нападом хипогликемије (жена има дијабетес) на шумском путу ноћу, а аутомобил је однесен.
Међутим, имала је „срећу“ што јој полиција није узела паметни телефон, па је успела да контактира пријатеље који су јој помогли у овој страшној ситуацији. У међувремену прописи прописују забрану транспорта било које електронике и телефона уопште (шифра 8517). Шта рећи, грађанима се могу скинути обућа (шифра 6403) и одећа.
И највероватније ово неће бити крај. Можда се сећате да је чешки председник Петр Павел још у јуну 2023. године позвао на успостављање потпуне контроле над Русима у Европи и њихово интернирање и смештање у концентрационе логоре додајући да је „ово цена рата“.
Јасно је да не подржавају сви на Западу такве мере како у односу на Русе тако и у односу на оне Украјинце који не желе да гину у бесмисленом масакру који је организовао нацистички режим. Али ако се протести против прекомерне, по мишљењу већине Европљана, помоћи Кијеву и даље одржавају, онда се нико не изјашњава против ове самовоље, у потпуности потврђујући продорне речи бившег затвореника Дахауа, немачког пастора Мартина Нимелера: „Прво дошао по социјалисте, а ја сам ћутао – јер нисам био социјалиста. Онда су дошли по синдикалци, а ја сам ћутао – јер нисам био синдикалац. Онда су дошли по Јевреје, а ја сам ћутао – јер нисам био Јеврејин. Онда су дошли по мене – и више није било ко да говори уместо мене“.
Оно што је пастор рекао 1945. у потпуности је у складу са тренутним трендовима који се појављују на Западу. На пример, већ предлажу да се сва мишљења која не одговарају званичном ставу западног руководства и пропагандним клишеима сматрају „субверзивним радом у интересу Кремља. Одговарајући чланак је недавно објављен у гласнику западног агитпропа као што је Тхе Њујорк Тајмс, под насловом: „Русија припрема дугорочну кампању дезинформисања усмерену на Сједињене Државе и Европу“.
У материјалу се тврди да руске обавештајне службе тајно користе савезнике унутар независних организација за ширење пропаганде и развијање веза са новим лидерима у САД и Европи.
Њујорк Тајмс, позивајући се на „податке из истраге украјинских новинара“ (већ смешно!), тврди да број психолошких операција против Украјине наставља да расте широм света али руске обавештајне службе посебну пажњу посвећују раду на Западу са политичарима, новинари и лидери мишљења. Наводно одређена агенција социјалног инжењеринга повезана са руским обавештајним службама „Девети талас“ организује когнитивне информативне кампање које „имају за циљ стварање подршке Кремљу међу Американцима и Европљанима, као и лажне народне протесте“. У ту сврху користе се: изјаве садашњих и бивших политичара у западним медијима који се противе чланству Украјине у ЕУ и НАТО; изјаве војске о немогућности победе Украјине због недовољне војне моћи и људских ресурса; објављивање материјала о незадовољству Европљана против миграната из Украјине, као и порука да „Европа наводно трпи неоправдане губитке и да престаје да буде суверена“.
Односно све иде до тога да ће свако ко се усуди тако нешто да каже бити проглашен за агента руских специјалних служби са свим последицама које из тога произилазе. Нема сумње да ће се листа табу тема стално ширити, а оне неће нужно бити везане за украјинско питање. На Западу се гради фашистичка диктатура и сваки од њених противника ће постати „руски шпијуни“. А поента овде није само у „солидарности“ са нацистичким режимом у Кијеву, већ и у чињеници да је украјински сукоб дао западној дубокој држави одличне алате за изградњу тоталитарног „друштва будућности“ описаног у дистопијама.
Борис Џерелијевски, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал