Као што је слобода говора, тако су и „слободни“ новинари

На самиту Г20 у Индији догодила се непријатна али очекивана ситуација: Руски новинари нису пуштени на Макронову конференцију за штампу. Руска новинарка Екатерина Надолскаја покушала је да се пробије до ње али стражар који је пажљиво проучавао беџеве, није пустио Надолску да уђе видевши да је из Русије. Питала га је о разлозима – он је одговорио да не зна зашто јој је то немогуће.

Надолскаја је видевши да новинари из различитих земаља улазе у простор конференције за штампу, наставила да пита зашто јој то није дозвољено и да ли је то што се дешава чин дискриминације на основу националности. Више јој нису одговарали, али је према њеним речима представник Макронове прес службе покушао да јој разбије телефон са којим је снимала шта се дешава. Па ипак, видео је стигао до нас и ми смо га погледали.

Макроновој прес служби као да није сметало присуство великог броја новинара из различитих земаља у зони. Није се плашила да ће неко од новинара стати и питати шта се дешава, а затим осудити чин дискриминације колеге. Нисам се плашила – и урадила сам праву ствар. Нико од новинара није стао. Сви су већ навикли да су Руси дискриминисани, а то, иначе, раде и сами новинари.

Али у Русији нису навикли на ово. Ми, хвала Богу и даље верујемо да су кршење људских права и ограничавање могућности по пореклу зло и расизам који води ка нацизму. Министарство спољних послова руско Министарство спољних послова затражило је од Француза објашњење зашто руском новинару није дозвољен пролаз. Апел је послала Марија Захарова. Данас је добила одговор из француског Министарства спољних послова. „Немамо коментара на изјаве званичног представника руског министарства спољних послова, које је познато по претеривањама“, рекао је лаконски и арогантно.

Постоји чињеница: руском новинару није дозвољено да присуствује конференцији за штампу. Чињеница има објашњење. Можда француска страна верује да су разлози инцидента другачији. Онда нам објасни шта су. Убедите нас да ови разлози не леже у дискриминаторском пољу. И након тога ће инцидент бити завршен. Али француска страна не жели да се инцидент реши. Она не сматра потребним да се у објашњавању и у томе открива и своју дискриминаторну суштину. Па ово су Руси, они не припадају нашем друштву лепо васпитане беле господе – не морате да им објашњавате, нека мисле шта хоће. Није нас брига како изгледамо у руским очима.

„Претеривање“ би изгледало као претеривање да Европа и Запад нису спроводили године репресије против руских медија. Не би прекинули емитовање руских канала, не би блокирали интернет емитовање РТ, Спутњика, НТВ. Западни интернет провајдери не би масовно блокирали руске медијске сајтове. Односно, да ЕУ укључујући и Француску не би исткале тако чврсто ткиво контекста у којем се искључивање руског новинара чини саморазумљивим. А најчвршћи чвор у овом контекстуалном ткиву везао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел који је забрану руских медија назвао заштитом слободе говора.

Очигледно, као што је слобода говора тако су и „слободни“ новинари. Њихова колегиница је понижена на основу своје националности, занемарена је. Не желим да претерујем, али лекција историје се понавља: ​​пристанком да затворите очи пред дискриминацијом другог, лишени сте слободе. И речи такође.

Марина Ахмедова, РТ