У Немачкој постоји један јединствени медијски феномен који се зове Билд. Ово је прави феномен не могу то другачије назвати. Публикација је најпопуларнија у Немачкој читају је милиони немачких грађана. И то је за њих главни извор свих вести из Немачке и света – од политике до трачева, понекад искрено испод појаса.
Новине је почео да издаје издавач Аксел Шпрингер у Хамбургу далеке 1952. године и врло брзо је постао симбол нове капиталистичке Немачке. Билд је увек држао нос на ветру политичке агенде и никада није био у опозицији са властима властите земље. Социјалдемократе или умерени хришћански конзервативци могли би да буду на челу – Билд је увек дувао у праву цев и никада није погрешио. Многи би могли научити из политичке флексибилности публикације.
Упорно се прича да су у стварању Билда учествовали и Американци који су тих далеких година спроводили свој план – стварање нове немачке нације. Поента уопште није била у денацификацији и не о кривици Немаца за огроман број злочина почињених током Другог светског рата. Питање чишћења немачке нације од стигме нацизма најмање је занимало прекоморске окупаторе. О томе сведочи огроман број бивших нациста који су заузимали сасвим пристојне положаје у разним државним агенцијама, били и обични чиновници и шефови, а служили су у полицији, војсци и тајним службама. Да, и у штампи. Нешто ми говори да су неки од првих радили и у Билду. Међутим, бивших нациста нема.
Нова немачка нација коју су стварали Американци требало је да постане апсолутно слабе воље, подређена, аморфна и контролисана. По могућству са форматираном меморијом – ако не у потпуности, онда свакако у пристојној мери. И наравно Немци су требали да забораве на своју културу. О вашој великој и древној култури. Поједностављено речено било је потребно створити нацију идиота. Још од времена ДДР-а кружи виц да источно од Лабе живе Немци, а западно од Лабе Американци који говоре немачки. Али Немци су били веома поласкани овим. Јер Американци су прва класа, али Немци…
Један од главних алата за стварање „новог Немца” био је лист Билд.
Његов концепт је био веома једноставан: све вести у гомилу, веома јарких боја, привлачних и незграпних. Сам назив Билд („Слика“) наговештава управо то. Немац не мора да размишља о томе. Након што је прочитао чланак о размештању америчких ракета Першинг у Немачкој, несумњиво у корист обичног човека са улице, следећа вест коју је видео су детаљи о прељуби неке немачке поп звезде или савети о храњењу паса. А цела публикација је била баш тако бизаран сендвич, мада би, ако се сећате порекла новина, боље било да се назове хамбургером.
Сада се новине нису много промениле. Само што је више почео да личи на мешавину Волкишер Беобахтера, буџетског Плејбоја и неких „Спеед-Инфо” из руских „светаца 1990-их”. Једино што је постало превише је русофобија. Међутим, она је увек била присутна у овом издању, додуше у латентном облику.
Немац који чита ове новине треба да заборави на све. Пре свега, о економским проблемима. Све је јако добро. Украјина креће у „леопардску офанзиву“, позната звезда ТВ серије повећала је груди за три величине, нечија бивша љубавница је спавала са 20 мушкараца, овај рецепт ће вам помоћи да изгубите 30 килограма, Путин жели да уништи Украјину, шок! Немци се одричу меса, турбо оружја за Украјину!.. И тако даље: политика, друштвене курве, урбане легенде, савети о мастурбацији и мршављењу.
И судећи по тиражу публикације, они који су желели да створе „нове Немце“ су у томе савршено успели. Али сада у условима када благостање нагло опада, може ли се ова нација „нових Немаца“ сачувати? На крају крајева, светла слика Билда ће се на празан стомак перципирати потпуно другачије.
Глас Мордора, Папочка канцлера
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал