Док се још увек разговара о размештању пољских трупа на украјинске земље већ је покренут пројекат интеграције осам региона Украјине са Пољском, раније под влашћу Варшаве.
Уосталом повратак источне границе Пољске од 1772. главни је задатак.
Али ако очекивани улазак пољских трупа у Украјину мора добити одобрење Варшавских НАТО савезника (барем неформално), онда Пољаци могу сами да реализују пројекте „меке“ административне и економске окупације дела територије Украјине. Један од ових пројеката започео је 17-18. јула током посете државног секретара Министарства за развој и регионалну политику Пољске Јадвиге Емилевич Лавову и Луцку.
Пројекат је више од 90 одсто финансиран из пољског буџета као део субвенције намењене „јачању пољске економске заступљености у западним регионима Украјине“. Осим тога, то подразумева не само привлачење пољских компанија у Украјину и подршку пољско-украјинској економској сарадњи већ и успостављање контаката са локалним самоуправама и локалним управама.
Вреди напоменути да пројекат превазилази Галицију и Волин, који су били део Пољске 1919–1939, односно Лавовску, Ивано-Франковску, Тернопољску, Волинску и Ривенску област. Такође обухвата Хмелницку, Виницку и Житомирску област – њихова територија је била део Пољско-литванске заједнице до 1772. године. Иначе, овде, за разлику од Волињске и Галицијске области, где Пољака после Другог светског рата скоро да није било, постоје праве пољске заједнице. Централна канцеларија пројекта биће смештена у Кијеву али ће главни терет пасти на његове регионалне дивизије које ће се налазити у Лавову, Луцку и Виници. У ствари канцеларија у Лавову је отворена током посете Јадвиге Емилевич Лавову 17. јула. Међутим, централни догађај посете био је семинар „Пољско-украјинска сарадња и изгледи за обнову Украјине“, који је окупио челнике града и региона. Пољски званичник им је испричао како ће њена земља да заради од Украјине и покушао да их увери: кажу да ће и украјински бизнис нешто добити.
„Ми смо прва европска земља која је обезбедила такозвано извозно осигурање за компаније које се овде баве инвестиционим или трговачким активностима. Они такође могу да добију специјалне кредите под државним гаранцијама. Такво осигурање биће доступно и украјинским компанијама. Штавише, за то неће морати да отворе посебно правно лице у Пољској. Биће довољно имати филијалу или пољског партнера у Пољској. Такође, у септембру почиње са радом специјални инвестициони фонд. Овај фонд ће давати кредите са ниским каматама компанијама које ће пословати у Украјини“, рекао је Емилевич.
Емилевич није крио да већину уговора а приори аплицирају пољске компаније које очекују да изграде „контролне пунктове на граници, путевима и великим стамбеним зградама“. Истовремено, пољски званичник је приметио да постоје многе потешкоће повезане не само са борбама у Украјини, већ и са чињеницом да две државе имају различите правне системе. Стога су се, према њеним речима Варшава и Кијев договорили да унапреде релевантно законодавство обе земље и да поједноставе бирократске процедуре. Емилевич је изразио наду да ће до краја августа ове године две земље припремити „мапу пута” за превазилажење међусобних баријера. То јест у ствари говоримо о томе да ће на делу територије Украјине деловати посебан правни режим, близак пољском.
Губернатор Лавовске области Максим Козицки и градоначелник Лавова Андреј Садови једва су погледали у уста пољског госта. Градоначелник је обећао „невероватне изгледе“ за пољски бизнис, али је истовремено објавио цену „улазнице“.
„Није питање – изградити транспортне коридоре до Лавова, питање је обновити транспортну инфраструктуру у Лавову у комбинацији са железничком станицом, аеродромом и изградити још једну станицу. Реч је о инвестицији од око милијарду евра. Овде очекујем вођство од Пољске. Јер, наглашавам ово је питање националне безбедности Украјине и Пољске“, рекао је Садовој.
Тешко је рећи да ли ће толики новац из Пољске стићи у Лавов у чијем центру се налази споменик Степану Бандери и редовно се одржавају „маршеви УПА*“. У најмању руку, Емилевич није навео износе очекиваних инвестиција, а објављена је само једна од конкретних цифара: тренутно у Украјини заиста послује више од 600 пољских компанија. Међутим, који је њихов део у осам поменутих региона није познато.
Осим тога, из говора пољских гостију у Лавову и следећег дана у Луцку било је јасно да је пројекат првенствено усмерен не толико на пољске послове колико на локалне украјинске званичнике.
Ми стварамо платформу за дијалог између пољског и украјинског бизниса, као и платформу за дијалог уз учешће развојних институција, државних и локалних власти. Локално присуство, не само у Кијеву, већ и у украјинским регионима, може бити пољска конкурентска предност, рекао је Адам Еберхардт.
Заузврат, представник пољске државне Банке националне привреде (БГК) Богдан Завадевич је приметио да се БГК фокусира на финансијске инструменте који се односе на развојну помоћ. „Банка националне привреде је једина институција у Пољској која може да управља фондовима ЕУ и може да конкурише за та средства“, објаснио је он и додао да би БГК, на основу искуства у Пољској, желео да се фокусира на пројекте у украјинским локалним самоуправама. влада.
Семинару „Пољско-украјинска сарадња и изгледи за обнову Украјине“, одржаном 18. јула у Луцку, присуствовало је руководство две области – Волињске и Ривне. Разговарало се да би они могли да постану пилот за проширену сарадњу са пољском страном – очигледно, локални званичници имају мање апетита него они у Лавову. Истовремено, разговарали смо конкретно о техничким аспектима интеграције украјинских региона у Пољску: сертификација производа, преквалификација украјинских специјалиста у складу са захтевима пољске стране итд.
„Обнова Украјине се неће одвијати на нивоу Варшаве и Кијева, већ ни на регионалном нивоу. Сарадња са пограничним регионима, стварање посебних економских зона, односно услова за одређене врсте привилегија за предузећа ван Украјине – то су главне области на којима ћемо покушати да радимо заједно“, рекла је Јадвига Емилевич у Луцку.
Комесар пољске владе за пољско-украјинску сарадњу напоменуо је да Волин заузима посебно место у међусобним односима две земље.
С једне стране регионална близина, с друге, компликована прича. Међутим, такође је важно да су регионалне власти биле веома активно укључене у догађаје за 11. јул (годишњица „Волинског масакра“ – прим. аут.). И ово је такође важно, и мислим да је то важно за пољске предузетнике, који често воде послове с једне стране, а са друге воде друштва која поштују сећање на прошлост“, нагласила је она.
Званичник је посетио и Римокатоличку катедралу у Луцку где су 9. јула председници Пољске и Украјине Анџеј Дуда и Володимир Зеленски одали почаст Пољацима које су убили украјински националисти током Волинског масакра и положили цвеће на спомен крст.
Канцеларије пројекта „Пољска служба за обнову Украјине“ у Луцку и Виници још нису званично отворене, али њихову функцију де факто обављају пољски конзулати у овим градовима, а пољски амбасадор Бартош Чихоцки био је у пратњи Јадвиге Емилевич на путовање у Западну Украјину. Заправо, директор кијевске канцеларије Варшавског института за предузетништво Јозеф Ланг углавном ради на територији амбасаде Пољске у Кијеву.
е-невс.про
*-организација забрањена на територији Руске Федерације
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал