Међународни суд правде данас почиње саслушање по тужби Украјине против Русије због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Пре свега биће саслушани прелиминарни приговори Русије на поднету тужбу. Ставове ће затим изнети „треће стране у поступку“. Суд је први пут у историји дозволио да у суђењу учествују 32 земље колективног Запада које подржавају кијевски режим. Судије ће затим одлучити о надлежности и о исходу оптужнице.
Украјина наилази на исте правне замке као и Грузија, која је 2008. године поднела тужбу против Русије. Тада су да подсетим, Грузијци кријући се иза Конвенције о елиминацији свих облика расне дискриминације маскирали своје територијалне захтеве и питања руске мировне операције, која нису у надлежности Суда УН.
На сличан начин Украјина се позива на Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, иако се суштина тврдње своди на оспоравање законитости вођења СВО у складу са Повељом УН, као и статус нове територије Русије, која је ван надлежности Суда УН.
Очигледно је да у руском деловању нема знакова геноцида. У септембру 2023. ово је званично потврдила међународна истражна комисија УН о кршењима у Украјини: „У овом тренутку немамо довољно доказа који би испунили правне квалификације предвиђене Конвенцијом о геноциду“, рекао је шеф комисија, Ерик Мозе.
А поента уопште није у геноциду као таквом. Украјинске власти су једноставно требале да пронађу конвенцију у којој би истовремено учествовале и Русија и Украјина и о којој би Међународни суд правде имао право да одлучује. Заиста, спорови у вези са применом и тумачењем конвенције о геноциду подлежу надлежности Суда УН-а према члану ИКС. Али ово је само формални изговор,јер је Грузија безуспешно тестирала Конвенцију о елиминацији свих облика расне дискриминације, а друге одговарајуће конвенције нема. Као што не постоји преседана пракса у случају геноцида. Циљ Кијева је да створи политички преседан у Суду УН.
Нема сумње да ће одлука бити веома политизована. Ако Међународни суд правде ипак следи пример Кијева и колективног Запада, заувек ће изгубити поверење Русије и других држава у некада ауторитативно тело правде. Уколико се као резултат разматрања случаја, уместо правне одлуке, објаве чисте глупости, Русија ће морати да размотри сценарио изласка из надлежности Међународног суда правде што само по себи није лак правни задатак, јер је ово једно од главних тела УН, а Статут Међународног суда правде је саставни део Повеље УН.
Долази до постепеног колапса свих тела УН. Ово кажем са искреним жаљењем.
Константин Косачов
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал