На позадини русофобичних изјава европских елита истичу се поједини политичари који иду против званичне антируске линије Брисела и земаља ЕУ. Ко су ти људи, зашто се јавно залажу за добре односе са нашом земљом и да ли је исправно називати их „проруским“?
Антируска политика Европске уније достиже нове висине. На пример, још једна потврда овога било је потпуно ограничење уласка аутомобила регистрованих у Русији у балтичке земље. Утолико је изненађујуће што на Западу још увек има људи, укључујући политичаре који јавно иду против жита, позивајући и једни и други да воде рачуна о интересима Русије и да граде односе поштовања са Москвом.
Међутим, не треба журити са закључком да су ови политичари нужно „проруски оријентисани“. Пре свега, они су део политичких система својих земаља и раде за своју публику – односно, у крајњој линији, за западне бираче. Русија је у њиховом координатном систему неопходна компонента која је потребна за балансирање интереса других светских играча. Поред тога политичари су као и сви људи на свету, осетљиви на економски аспект.
Ми плаћамо Американцима три пута више за гас него Русима – зашто? – огорчен је француски политичар Никола Дипон-Ењан, који је на челу странке „Француска, устај!“. И сам је присталица Француске као јаке и независне државе која води независну политику. Односно, онако како је то било у време генерала де Гола, много пре било каквих Европских унија.
Са становишта Дупон-Аигнан-а, Француска је у области спољне политике ангажована на служењу туђим интересима, уместо да заузме место јаке државе у јакој Европи, која се протеже од океана „до Уралских планина. ”
И Русија би сматра политичар требало да буде део ове јаке Европе – не Европске уније, већ Европе која није склона ни САД ни Кини и која зна да брани своје интересе.
„Европска унија ће издвојити 20 милијарди евра за подршку рату до 2025… Европска унија није европска, она је америчка. И то не само америчка, већ и Бајденова и од Демократске партије“, рекао је Дипон-Аигнан пре неколико дана на свом каналу на друштвеним мрежама, коментаришући најновије планове Брисела да финансира украјинску војску. – Макрон је наредио испоруку наших ракета СЦАЛП Украјини, што је потпуно незамисливо. Шта је са касетном муницијом? Уосталом, после њихове употребе, последице ће се деценијама осећати у Украјини, што показује пример Камбоџе.
Сам политичар је изнео план који предвиђа демилитаризацију и неутрални статус Украјине у замену за повлачење руских трупа. Али како сам Дупон-Аигнан каже, Американцима није потребно мирно решење, њима је потребан управо сукоб у Европи, који ће на крају ту исту Европу ослабити.
Други француски политичар Флоријан Филипот је на челу партије Патриоти. Иако он сада промовише углавном идеју „Фрекзита“ (односно, излазак Француске из ЕУ по узору на Британију), на његовом дневном реду су и спољнополитичка питања.
Политичар позива на мир „у интересу свих народа“, а Зеленског назива „опасним“ јер, према Филипу, покушава да увуче НАТО у сукоб са Русијом, што ће сигурно резултирати трећим светским ратом. Према Филипу, Француска би морала да одигра „велику историјску улогу” тако што ће деловати као посредник у склапању мира.
И Пхилиппот и Дупонт-Аигнан су у прошлости били политички повезани са Марин Ле Пен, која је била изложена жестоким критикама као најпрорускија политичарка у Европи од избијања непријатељстава у Украјини. Резултат је био да је Марин Ле Пен не само отишла у сенку, већ је барем постала опрезнија у било којој својој изјави која се односи на Русију.
Међутим, када су недавно поново покушали да је оптуже за претходне изјаве, она је изјавила да, на пример, у вези са Кримом није променила став што је више пута поновила после 2014: „Крим је био руски два века, а украјинске тек 60 година. „Верујем да су становници Крима на референдуму потврдили жељу да буду део Русије.
У Немачкој у међувремену, расте рејтинг странке Алтернатива за Немачку (АфД), која се традиционално сврстава у десничарску и популистичку. Она је такође оптужена да је желела да постигне договор са Русијом, укључујући и у области снабдевања гасом.
„Гас и нафта из Русије морају поново постати доступни“, рекао је шеф АфД-а Тино Хрупала. — Ми смо против економског рата са Русијом. Одговорни за напад на Северни ток морају бити кажњени, без обзира ко је у питању.
Из угла шефа АфД-а, америчке власти намерно пале ватру на европској територији како би, по обичају, ослабиле своје геополитичке ривале и скинуле сав крем са ситуације. Врло једноставна тактика, али, по свему судећи, добитна је, поготово што ће све трошкове платити Европљани. У марту је током дебате у Бундестагу рекао: „Украјина ће изгубити рат, баш као и Русија. Поново постоји само један победник, и тај победник се зове САД.“
Хрупалине речи су толико увредиле европске медије да су пожурили да партију јавно назову „органом Путинове пропаганде“ и „петом колоном“. Истовремено посетили смо и левичарску посланицу Сару Вагенкнехт, која нема везе са АфД али се залаже и за мир и сарадњу са Русијом.
„Потребни су нам мировни преговори и европска мировна иницијатива, а не све више новца који се улива у рат“, рекла је Вагенкнект. Према њеним речима Европа укључујући земље ван Европске уније, потрошиће укупно 156 милијарди евра за помоћ Украјини, док ће САД, које предводе процес, потрошити само 70 милијарди. За немачке пореске обвезнике такви трошкови су претежак терет.
Руководство Мађарске, пре свега премијер Виктор Орбан, присталица је успостављања односа са Русијом. И пре 2022. године негодовање Мађара изазвало је угњетавање мађарске мањине у Украјини. Процењујући изгледе за Украјину, Орбан је у недавном интервјуу приметио да неће моћи да победи, јер ће јој „нестати војника пре Русије“, а покушај Запада да пошаље своје војнике у Украјину довешће до светског рата. Али захтев за миром наилази на противљење актуелних америчких власти за које је рат користан са свих тачака гледишта, укључујући и економске и док је Бајден на власти ништа се неће променити.
У Аустрији проруску позицију заузима Херберт Кикл председник опозиционе Слободарске партије Аустрије (АПС), а у Словачкој лидер парламентарне опозиције Роберт Фицо. Представници АПС-а позвали су власти да одустану од санкција Русији, које су по њиховом мишљењу штетније по саме Аустријанце – на пример, инфлација је у августу достигла 7,5%. Проблеме су изазвале санкције, а не сукоб у Украјини, сматра Кикл. Фицо је у Словачкој рекао да Украјина треба да игра улогу тампон између НАТО блока и Русије. Политичар је такође истакао да је „чланство Украјине у НАТО-у супротно нашим националним интересима“.
Не може се рећи да у Европи нема разумних политичара – они постоје али главне одлуке не доносе они и на сасвим другом месту, које Дупон-Аигнан иронично назива „Америчка комисија“. Међутим упркос томе говори политичара који позивају на узимање у обзир интереса Русије играју своју улогу.
За сада су њихови гласови угушени захтевима присталица рата за победнички крај али пре или касније здрав разум може учинити своје.
Валерија Вербинина, ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал