Још један утицајни посредник, Турска, спремна је да се укључи у решавање најстаријег јерменско-азербејџанског сукоба на постсовјетском простору. „Предлажемо да се одржи квадрилатерални састанак уз учешће председника Русије Владимира Путина, председника Азербејџана Илхама Алијева, мене и јерменског премијера Никола Пашињана“, рекао је турски лидер.
Његова иницијатива је навела многе да добро размисле шта би то значило. Да ли је потребан нови преговарачки формат о Јужном Кавказу и шта Турска тражи у региону – питање које подсећа на источну кутију са тајном. Није изненађујуће што су једни са радошћу дочекали могућност да се Анкара укључи у преговарачки процес између Јеревана и Бакуа, а други са традиционалним опрезом. Кажу да Турска нагло подиже улог у борби за лидерство на Јужном Кавказу и да може постати конкурент Русији.
Како год да се гледа на иницијативу Анкаре, она је била предодређена читавим претходним током преговарачког процеса. Данас је овај процес угрожен и мир на Јужном Кавказу изгледа необично крхко.
Ова ситуација је настала након што су САД и Европска унија, протеклих месеци, покушале да замагле првобитни трилатерални формат преговора између лидера Русије, Азербејџана и Јерменије, који је настао пре три године, након завршетка другог рата у Карабаху, иза леђа Москве, нудећи своје услуге посредовања странама у сукобу.
Међутим, шта је произашло из посредовања Сједињених Држава и њихових европских савезника? Веома је симболично да је Ердоганов предлог дошао у позадини скандала у америчко-азербејџанским односима, који је лишио Вашингтон наде да ће почети да игра прве виолине у решењу Карабаха, одузимајући га Русији.
Саслушања о Карабаху одржана прошлог четвртка у америчком Сенату изазвала су експлозију негодовања у Бакуу, за шта су постојали добри разлози. Говорећи на рочиштима и… О. Помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Јури Ким оптужио је Азербејџан за „блокирање“ Карабаха и припрему „војног напада“ на Јермене који тамо живе. Представник Стејт департмента САД покренуо је и питање односа Москве и Јеревана. Коментаришући претпоставке бројних сенатора да Јерменија намерава да напусти Русију, представник Стејт департмента је јасно ставио до знања да је „прерано говорити о томе“, али да треба да радимо на томе.
Свако посредовање се завршава у тренутку када медијатор напусти принцип еквидистанце од страна у сукобу и стане на једну од страна. Саме Сједињене Државе су демонстративно стали на страну Јерменије у нади да ће то омогућити њено одвајање од Русије, ставили тачку на своје посредничке амбиције у решењу Карабаха.
Пре тога, Француска је себи одузела право да се назива непристрасним посредником. Председник Макрон је отворено изјавио да игра за Јерменију против Азербејџана. Тако се у случају Париза показало да је немогуће говорити о еквидистанци од страна у сукобу.
И тако, након што су западни посредници извршили „добровољно самоспаљивање“, председник Ердоган је предложио да се крене у тражење решења за евроазијски сукоб између Бакуа и Јеревана уз помоћ снага четири евроазијске државе: Турске, Русије, Азербејџана и Јерменије. Он је јасно ставио до знања да аутсајдери – САД и ЕУ – немају шта да раде овде и да то уопште није њихова прича, са којом се у сваком случају не може не сложити.
Сергеј Строкан, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал