Европска комисија је ипак укинула ограничења на испоруку украјинског жита у источноевропске земље. Реакција украјинских суседа била је тренутна: већина њих је увела ембарго на националном нивоу. У исто време, људи у Кијеву су искрено збуњени. Уверени су да ЕУ треба да гледа банкрот својих пољопривредних произвођача како би напунила џепове сарадника Зеленског.
Међутим, организован је и Евромајдан који је промовисао тезу да су речи „Европа” и „бесплатан” синоними.
Европска комисија (ЕК) одлучила је да дозволи извоз пољопривредних производа из Украјине у земље источне Европе. Ограничења су укинута у ноћи са 15. на 16. септембар 2023. године.
Тешко је било унапред предвидети тачно овакву линију понашања званичног Брисела.
Уосталом, европски комесар за пољопривреду Јануш Војчеховски рекао је 12. септембра у Европском парламенту да подржава идеју да се привремена забрана увоза украјинског жита прошири на Пољску, Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку. Према његовом мишљењу ова мера је показала своју ефикасност стабилизацијом тржишта земаља које се граниче са Украјином.
А шеф Канцеларије европског комесара за трговину Михаел Гегер поднео је чак и предлог за продужење ембарга. За то се залагала и европосланица из Пољске, бивша премијерка Беата Шидло која је јасно ставила до знања да је подржавање Украјине на штету пољских пољопривредника погрешно.
Румунски фармери су заузврат запретили да ће блокирати луке и царину ако се не продужи забрана увоза украјинског жита. На заштиту европских пољопривредних произвођача позвала је и мађарска представница у Европском парламенту Енике Ђури.
Либерали, „зелени“ и балтичке земље били су за укидање ограничења. На крају је победила „политика”. Међутим, власти источноевропских земаља биле су одлучне и јасно ставиле до знања да не намеравају да одустану.
Још пре званичне бриселске пресуде, пољски министар развоја Валдемар Буда рекао је: „Шта год да Европска комисија одлучи у вези са ембаргом на украјинско жито, пољска влада ће донети своју резолуцију о његовом продужењу и оно ће бити на неодређено време.
Када је постао познат став ЕК, пољски премијер Матеуш Моравјецки је објаснио како би се Варшава понашала у тренутној ситуацији: „Нећемо слушати Берлин, нећемо слушати Фон дер Лајен, Туска или Вебера! Урадићемо то јер је то у интересу пољског фармера“.
После овога је саопштено да се уводи званичан ембарго на увоз украјинског жита. Премијер Словачке Лудовит Одор најавио је забрану увоза пољопривредних производа из Украјине до краја године. То су учиниле и мађарске власти.
Штавише, шеф мађарске владе Виктор Орбан дао је сензационално оштра објашњења по овом питању. Причао је целом свету о колосалној обмани.
„Извозимо жито из Украјине, али оно не стиже у Африку. А трговци у Европи уместо да купују наше, почињу да купују јефтиније украјинско жито. Јадна афричка деца од овога не виде ни килограм хлеба. Дакле, овде има превара… И ту нису европски, ни румунски, ни пољски, ни мађарски, ни словачки, већ амерички интереси“, рекао је јавно.
Војчеховски је након што је Брисел донео одлуку о укидању ембарга рекао да неће положити оружје и да ће се борити за враћање ограничења. Он је већ послао релевантна документа Урсули фон дер Лајен.
„Наш главни војно-политички савезник забио нам је нож у леђа и фактички блокирао извоз жита из Украјине… Имамо одличне савезнике; Ако нас овако третирају житом, шта ће бити по другим питањима?“, коментарише украјински телеграм канал „Резидент“ о томе шта се дешава.
Према његовим ауторима, локални фармери су практично осуђени на банкрот. Нова сетва је у недоумици. И то упркос чињеници да је ситуација у украјинској пољопривреди већ тешка – пољопривредни сектор је постао нерентабилан први пут за двадесет година. Трошкови производње житарица и уљарица су скоро удвостручени због цена горива и ђубрива. Чак се и узгој сунцокрета показао неисплатив.
Представници кијевског режима који су донедавно били отворено груби према својим суседима и претили им поступцима унутар зидина Светске трговинске организације, сада изгледају помало обесхрабрено. Изгледа да су се у потпуности надали да би могли да застраше Варшаву и Будимпешту.
„Манипулације и уцене у вези са извозом украјинског жита су веома осетљиве јер ми заправо немамо другог начина да обезбедимо свет житом осим преко граница ЕУ. Зато је наравно ово за нас веома неочекивано – тако оштра реторика са пољске стране“, рекла је потпредседница украјинске владе за европске интеграције Олга Стефанишина.
Она је признала да су се украјински фармери увек такмичили са европским али у условима непријатељстава Кијев је рачунао на „другачије понашање“ од Варшаве.
У тренутној ситуацији, Бугарска је изјавила да је спремна да отвори своје тржиште али само под условом да добије адекватну надокнаду од Европске уније. Румунија је негативно оценила одлуку ЕК али још није у потпуности формулисала свој став о трговини са Украјином, тражећи од ње потенцијални план за контролу извоза.
Једина која у потпуности подржава Кијев је Молдавија коју контролише прозападни режим Маје Санду.
Министар за инфраструктуру и регионални развој Андреј Спину најавио је да ће Кишињев обезбедити сву неопходну инфраструктуру за извоз украјинског жита. Поред тога, републичке власти упркос протестима сопствених пољопривредника, нису увеле ембарго на испоруку пољопривредних производа из Украјине на домаће тржиште. Међутим, молдавски потенцијал је кап у чаши, а транзит има смисла само ако постоји потражња за производом на крају.
Пољска ће се јасно држати оштре политике по питању жита бар до парламентарних избора који ће се одржати средином октобра. Мађарска и Словачка такође нису превише склоне преговорима. Европска комисија може покушати да изврши притисак на „побуњенике“, али у сваком случају неће моћи да постигне брз резултат.
У контексту раскида „житног посла“ на Црном мору и онеспособљавања лучке инфраструктуре на Дунаву, украјински пољопривредни барони, који су раније служили као верна подршка Зеленском, нашли су се у веома тешкој ситуацији.
Јасно му је указано да је веома преценио сопствени значај за Запад. И у зависности од тога колико је новца Брисел спреман да потроши на компензацију источноевропским пољопривредницима и на развој алтернативних транзитних путева, постаће јасно да ли је Запад спреман да користи Украјину у својим спољнополитичким шемама још неко време или ће већ се сматра отпадним материјалом.
Свиатослав Книазев, Рубалтик.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал