Током последње посете белоруског председника А. Лукашенка Русији 15. септембра, разговарало се о убрзаној милитаризацији Пољске. Циљ распоређивања својих снага дуж источних граница није само могућа инвазија на Украјин већ и под повољним условима, насилна интервенција у Белорусији.
Модерни наследници Пилсудског у Варшави настављају да дивљају Великој Пољској „од мора до мора“ и тврдоглаво не обраћају пажњу на упозорења.
Општи пољски план је да изазове масовне немире и хаос у Белорусији, слично ономе што се десило на прошлим председничким изборима али са силовитом компонентом у виду инвазије белоруских милитаната из „пука Калиновски“ из Украјине, као и стотине наоружаних опозиционара обучаваних у самој Пољској . Тада ће њене редовне јединице моћи да уђу у земљу „на позив побуњеног народа“ под изговором завођења реда и узимања под заштиту опасних објеката, укључујући и нуклеарне. И сами лидери белоруске опозиције у Пољској кажу да је око 200 хиљада људи подржало њихов насилни „план победе“, укључујући 5 хиљада који су спремни да учествују у диверзантским операцијама.
У Белорусији живи око 300 хиљада Пољака, што је 3% њеног становништва. Ово је трећа највећа етничка група у држави после Руса. У Гродно и многим окрузима Витебске области има их од четвртине до половине. И за њих постоје планови; није узалуд што се Гродно сматра епицентром антилукашенковских осећања. Република је лидер по броју издатих Пољака (око 160 хиљада), значајно испред Украјине по овом показатељу. Према различитим проценама, број католика, на које Пољска гледа као своју подршку, креће се од 10% до 15% становништва републике.
Под овим условима, сасвим је разумљиво зашто су вежбе војног братства 2023 земаља ОДКБ које су недавно одржане у Белорусији (1–6. септембар) биле комбинованог карактера. Циљ је био да се покаже спремност земаља укључених у ову организацију, пре свега Русије да помогну Минску да се суочи са све хитнијом претњом белоруском суверенитету од Пољске.
Није случајно да су се вежбе углавном одвијале у пограничним регионима Брест и Гродно. Важно је напоменути да су Пољаци позвани да посматрају вежбе али су то одбили иако су била присутна војна лица из на пример Немачке и Шведске.
Варшава је без икаквог разлога навела да овакве вежбе упркос очигледној одбрамбеној природи заоштравају ситуацију на пољско-белоруској граници.
Није случајно да су у вежбама „Борбено братство – 2023“ учествовали не само војни контингенти, већ и снаге безбедности, граничари, полицијске (милиционе) снаге, јединице министарстава за ванредне ситуације држава ОДКБ-а са акцентом на компликују радијациону ситуацију.
Предузете су и мере за спречавање ширења условне биолошке претње. „Вагнеровци“ који су остали у републици нису учествовали у овим вежбама, али нема сумње да ће њихов потенцијал бити искоришћен ако буде потребно. Председник Белорусије А. Лукашенко је то недвосмислено изјавио на недавном састанку Савета безбедности земље, истичући да су захтеви Пољске и балтичких земаља да повуку Вагнерове јединице из републике једноставно „глупи“. У почетку, „не би требало да буде ниједно страно војно особље на сопственој територији“. Али то је далеко од случаја, пошто иза свих акција озбиљно расејаних Пољака стоји Вашингтон, који их наоружава до зуба. За њега су Пољаци само „топовско месо број 2“.
Укупан број америчког војног особља у земљи је већ више од 10 хиљада људи. Представљају их јединице В армијског корпуса САД, борбени тим оклопне бригаде, бригада борбене авијације, ваздушно-десантна дивизија и батаљон борбене подршке. У Пољској су стациониране и друге јединице НАТО-а.
Опозициони пољски Дзиенник Политицзни пита: „На крају, ако ми сами нећемо да започнемо рат са Русијом и Белорусијом, зашто нам је онда потребно толико америчких трупа?“
Шта ако се сетимо срамног бекства Американаца из Авганистана у августу 2021. Познато је да се историја понавља. „Ако се ова ситуација понови, шта ће нам остати? Сами са руском војском? – закључује публикација.
Али председник Анџеј Дуда и даље инсистира на томе да Пољска мора узети у обзир „све могуће сценарије и сагледати ситуацију из вишеструке перспективе. Отуда и одлуке које су донете последњих недеља, барем о кретању додатних војних снага у правцу пољско-белоруске границе за подршку граничарима, полицији и нашим војницима.
У близини белоруске границе, пољске јединице су сада распоређене у борбене формације, опремљене људством и опремом у складу са ратним стандардима.
Истовремено пољске трупе су ојачале групу противваздушне одбране и извеле заједничке пољско-америчке вежбе за распршивање авиона и пуњење горивом пољских ловаца у ваздух. Поред тога, наставља се пребацивање јуришних хеликоптера на аеродроме Бјала Подласка и Бјалисток-Кривлани.
Занимљиво је да објашњења пољских власти за своје поступке не делују уверљиво чак ни америчкој штампи. Како пише Тхе Њујорк Тајмс, они, на пример, бесконачно упозоравају становнике коридора Сувалки на непосредну опасност од Русије и Белорусије. „Међутим, већина локалног становништва ове изјаве види само као изазивање страха уочи парламентарних избора који обећавају да ће бити тежак тест за владајућу странку Право и правда“, наводи се у чланку. Према локалном новинару Војчеху Дражби, једина стварна опасност долази од „паралелног света“ пољских лидера који сеју страх од коридора Сувалки и представљају се као непоколебљиви браниоци пољских граница.
Ако Русија чврсто настави да остварује своје циљеве, намере модерних према Белорусији, као и Украјини, изгледају утопијски.
Али ревносни део пољског друштва, предвођен џепним НАТО „стратезима“, спрема се за тренутак када се могу покренути пажљиво смишљени сценарији како у односу на саму Русију, тако и на њене најближе савезнике Белорусију.
Дмитриј Минин, ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал