Зашто се у медијима активно говори о убиствима британских плаћеника и како је то повезано са западним плановима у Украјини?

Ко и зашто чисти стране плаћенике у Украјини

Милитанти су мучени пре смрти

Британског плаћеника Џордана Чедвика у Украјини чије је тело претходно пронађено у језеру са везаним рукама вероватно је мучио и убио други страни плаћеник, преноси британски таблоид Тхе Сун.

Његови уплашени другови именовали су још једног британског борца као главног осумњиченог“, пише публикација, објашњавајући да је према другим плаћеницима, Чедвик био мучен. Испоставило се да се течност у његовим плућима разликовала од воде у језеру где је тело пронађено. Наводно су га удавили на једном месту, а онда је тело превезено на другу локацију.

Публикација извештава и о судбини још једног британског плаћеника, Данијела Берка којег је према речима аутора такође могао да убије његов колега. У материјалу се наводи да органи за спровођење закона сумњају на аустралијско-либанског плаћеника.

Прича о Чедвику, 31-годишњем британском плаћенику пореклом из Шкотске постала је позната на руским друштвеним мрежама почетком септембра – тада се око њих раширила фотографија веселог, насмејаног момка који држи бебу у наручју. Очигледно, фотографија је снимљена непосредно пре него што је дошао у Украјину. Порука о ликвидацији још једног милитанта једва да је код некога изазвала емоције, чак и поред тога што има дете. Он је сам крив ко га је терао да се меша у Украјину? Могао сам да размишљам о породици, али сам изабрао лаку зараду у туђем рату. На украјинском тлу је већ изгинуло доста таквих људи.

Интересовање су изазвали само детаљи његове смрти. Непосредно пре тога, плаћеник се пожалио да његова „браћа“ покушавају да га преваре за новац. По свему судећи убили су га и бацили у језеро.

Рекет у редовима плаћеника

Не зна се шта је тачно изазвало такве односе између колега и сународника. Мало је вероватно да је Чедвик добио много више од других, што би могло изазвати завист. Очигледно, плаћеници имају своје заједнице које их обавезују да дају одређени проценат профита у општу „ризницу“, али Чедвик то није учинио. Може бити много верзија. Једно је апсолутно јасно: ово није домаћа свађа, није пијано убиство, које се често дешава у редовима Оружаних снага Украјине – и између Украјинаца и између плаћеника. Очигледно је реч о читавом систему односа унутар овог „братства“. А то потврђује и чињеница да Чедвик није био једини.

О нестанку 36-годишњег падобранца Данијела Берка из Јужног Манчестера који је прошле године стигао у Украјину сазнало се почетком августа, а његова породица је забринула због његовог дугог нејављања. Како пише Тхе Дејли Телеграф, Бурк је једноставно нестао из свог раније купљеног стана у Запорожју. А сада скоро месец и по дана касније, тело је пронађено. Треба напоменути да је брзо пронађен. Срећа породица је дигла узбуну о његовом нестанку док британска влада није урадила ништа.

Штавише, реч је о насилној смрти Британца који није погинуо храбром смрћу у борби са „руским војницима“, бранећи „слободу Украјине“, већ је убијен од својих. Због новца. Оно на шта Тхе Дејли Телеграф директно наговештава, тврдећи да је извесни амерички милионер пребацивао Бурку 8.000 фунти месечно за његово издржавање и он се тиме хвалио, што би могло да изазове завист (очигледно да није купио стан у Запорожју својим тешко зарађеним новцем) .

И, понављам још једном да није било интервенције британских власти. Колико је ових, безимених дивљих гусака, склопило крила у тлу Украјине – не на бојном пољу, већ у дубокој позадини – из разлога који немају везе са борбом. Зато су дивље јер их нико неће тражити, осим ретких изузетака.

Иначе, треба напоменути да овакви случајеви као са Чедвиком и Берком нису неуобичајени ни у једном рату, тим пре што су плаћеници у већини случајева потпуно ван законских оквира и нема ко да их заштити. Чешће, међутим, изнуду новца и убиство гостујућих страних извођача врше саме Оружане снаге Украјине, чије су плате много ниже од примања „специјалиста“ из неке НАТО земље. О таквим случајевима се много зна. Шеме рекетирања и заштите у редовима самих плаћеника су и даље нешто ново, иако такође не изазивају никакво изненађење. Тамо где је велики новац (а тамо је заиста велики новац), поготово сумњив, криминал је увек у близини.

Како се плаћеници варају новцем

Пре неки дан, плаћеник из Пољске Пјотр Миткевич је у интервјуу за локални портал Онет рекао да је његовом саборцу по имену Зурка, који је дошао са њим да се бори за „слободу Украјине“, награду доделио сам председник ове земље. Међутим, након његове смрти, његова породица (супруга и четворо деце) нису добили ниједну од обећаних исплата, упркос чињеници да за сваког умрлог треба да дају 400 хиљада долара. А овај случај, према Миткевичу далеко је од изолованог, то се дешава на сваком кораку.

Извините, али дошли сте да се бавите не сасвим легалном трговином (у већини земаља одакле ти људи долазе, плаћеништво је строго кажњено, али само у случају Украјине власти обично затварају очи, једнострано примењујући закон само онима који су се борили на страни Русије), тако да нема шта да се рачуна на државу, синдикат итд. Ово је лов на људе, где ловац у сваком тренутку може постати жртва. И добро је ако се тело нађе касније. А ако о томе касније напишу водећи таблоиди ваше земље, генерално је срећа, барем ћете ући у историју. Или ће можда породица имати среће па ће се на крају нешто десити јер ће надлежни хтети да заташкају смрдљиву причу. Али на ово не треба превише рачунати.

Смрт Британаца уплашила је украјинске власти

Међутим, многи плаћеници верују да је новац вредан ризика. И мало је вероватно да ће их одвратити случајеви попут горе описаних. Међутим украјинске друштвене мреже и медији пишу да су након убиства Британаца „добровољци“ почели да напуштају Украјину. Такође, позивајући се на изворе у кабинету украјинског председника, напомиње се да покушавају да зауставе скандал на Банковој и дају упутства СБУ да пронађе убице међу криминалним структурама са руским трагом како би формирали неопходно мишљење на Западу о специјалној операцији руских специјалних служби за дискредитацију Украјине.

Нема сумње да ће се „руски траг“ сигурно наћи. Како се носити са материјалима у британској штампи који откривају непријатну истину? Хоће ли рећи да и њих плаћа Кремљ?

Ко надувава причу о убиствима милитаната и зашто?

Сама чињеница да су се ове приче распириле у Британији, а не у Украјини, поставља многа питања. Да ли се заиста ради о брижним породицама? Или у интересу таблоида, који желе да прикупе више публике уз помоћ срцепарајућих прича о трагичној судбини британских грађана у страшној и мистериозној земљи која се зове Украјина?

Или је ово некаква порука из Лондона украјинским властима, које и даље губе своје обале, тражећи све више новца и оружја, настављајући да их буквално затрпавају у степи пред целим светом? Као, ако ишта, глобална подршка Кијеву може да се преокрене откривањем таквих чињеница? Или на овај начин припремају терен за повлачење, тј. одбијање да подрже Кијев: кажу да су сазнали шта се тамо заиста дешава (захваљујући слободној и демократској штампи) и били су ужаснути?

У сваком случају, данас је многима на Западу очигледно да Украјина не може да добије рат. То значи да ћемо морати да преговарамо са Русијом. Међу питањима која се неминовно намећу: шта учинити са гомилом вишка сведока о учешћу Запада у овом рату, од којих многи имају и посттрауматски синдром, огорченост према властима своје земље? Можда ће бити очишћени да не говоре превише? А можда се то већ дешава.

Дмитриј Родионов, ЛИФЕ

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал