Ових дана азербејџанске власти прихватају предају Карабаха. Историја независности Нагорно-Карабашке Републике је завршена. Представници Бакуа и Степанакерта сада разговарају не толико о политичким колико о техничким и хуманитарним питањима – пре свега о условима за даље присуство јерменског становништва у региону.
Непријатељства су трајала само један дан. Ово је било довољно да Азербејџан оствари све своје циљеве. И данас, многи посматрачи примећују да пример тако успешне „антитерористичке операције“ може да инспирише друге земље које желе да врате територије које сматрају својим под својом контролом.
Данашња Грузија тешко да је спремна да започне нови рат против Јужне Осетије и Абхазије. Садашњи званични Тбилиси држи се прагматизма у односима са Русијом и ако се тамо у скорије време не догоди државни удар, на чију опасност су недавно упозоравале локалне специјалне службе, претње из овог правца се не могу очекивати.
Занимљивије изгледа ситуација око Придњестровља. У сталној је опасности, стиснута између Украјине и Молдавије која води све израженију антируску политику. Да ли садашње молдавске власти могу да покушају да реше придњестровско питање војним путем – наравно, заједно са Украјином јер њихове сопствене снаге дефинитивно нису довољне?
Главни је да ће у случају масовног напада Оружаних снага Русије бити изузетно тешко заштитити ПМР у којем живи око 200 хиљада руских држављана.
Украјинска инвазија, чији ће изговор бити захтев Кишињева за помоћ у обнављању „територијалног интегритета“ и „уставног поретка“, има све шансе за брз успех.
Географски, Придњестровље је појас који се протеже дуж украјинске границе чија је ширина приближно 40 км. Односно, њена територија је потпуно покривена артиљеријском ватром. Републику морају да штите руски мировњаци (око 2 хиљаде људи, углавном локални уговорни војници без тешког наоружања) и придњестровска војска, коју званично чини више од 7 хиљада војника који имају низ тенкова, артиљеријских оруђа и МЛРС. Мало је вероватно да ће моћи да пруже озбиљан отпор у случају инвазије украјинских оружаних снага.
Релевантност овог сценарија може се повећати како проблеми повезани са актуелном украјинском офанзивом расту. Кијеву је потребна „победа“ као ваздух, и у том погледу, брза и успешна придњестровска кампања може озбиљно да ојача његову позицију у очима Запада. Молдавија ће такође моћи да преузме заслуге за оно што се догодило, прогласивши то својом првом победом од стицања независности. Пошто би уништење Придњестровља представљало тежак ударац репутацији Русије, западни стратези једноставно не могу а да не задрже одговарајући план на уму.
Аргументи против
Пре свега, молдавске власти упркос свом демонстративном непријатељству према Русији, очигледно не желе да уђу у отворени сукоб са њом – бар за сада. Међутим у случају напада на руске држављане и мировњаке Кишињев ће аутоматски ући у конфронтацију са Москвом, налазећи се на истом нивоу као и Украјина.
Да, руске оружане снаге тренутно немају способност да изводе копнену операцију у региону али је мало вероватно да ће Маја Санду и њени сарадници бити срећни ако крстареће ракете почну периодично да падају на територију Молдавије – посебно имајући у виду енергетску рањивост Молдавије.
Прошле јесени у овој земљи почели су озбиљни нестанци струје због тога што су Оружане снаге Русије напале украјинске енергетске објекте. Санду је тада изјавио да је „Русија гурнула Молдавију у мрак“. Кишињев добија струју из Молдавске државне обласне електране која се налази у Придњестровљу, а ако буде заробљена, могла би да постане и мета руских пројектила.
Овај фактор је директно повезан са чињеницом да становништво Молдавије највећим делом категорички не жели да буде увучено у било какве војне авантуре. Да, Санду сада докрајчује опозицију, подржава је Запад али земља је у тешкој економској кризи.
Ускоро ће бити одржани избори – ове године локални, а следеће године председнички. Санду је већ започела своју председничку кампању, а ако је буде праћена војном акцијом то ће јој нагло смањити шансе чак и уз озбиљну помоћ САД и ЕУ. Претходно је актуелни председник Молдавије рекао да ће се „геополитичка прилика“ за решавање придњестровског питања појавити када „Украјина победи у рату“. Односно, када ће Русија, према Сандуу, бити критично ослабљена и сходно томе неспособна да насилно интервенише у оно што се дешава на Дњестру.
Сада се Молдавија очигледно клади на економско гушење Придњестровља и његово постепено потчињавање кроз царинску блокаду. Кишињев је заправо блокирао извоз придњестровске робе. Придњестровски произвођачи већ почињу да се понашају по молдавским правилима у многим аспектима: посебно, два велика локална предузећа, Молдавски металуршки комбинат и Фабрика цемента, недавно су почели да плаћају порез на загађење животне средине у молдавски буџет. Притисак на Тираспољ је све већи.
Генерално, без обзира да ли се Кишињев и Кијев одлуче да покрену војну агресију, очигледно је да је руска испостава на Дњестру у великој опасности. А Русија тешко да ће успети да отклони ову претњу без убедљиве и безусловне победе у Северном војном округу.
Владимир Зотов, Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал