„Нова победа Украјине“. Они цитирају речи Сергеја Лаврова да је Русија признала суверенитет и територијални интегритет Украјине и да је чак спремна за преговоре. То је све, кажу, Русија је одувана и остаје само да се зада још један ударац. Неке немачке или америчке ракете.
Украјинска пропаганда је веома добра у вађењу речи из контекста. И овај случај није изузетак. Да, Лавров је говорио о суверенитету и територијалном интегритету Украјине али под неколико услова које је Украјина морала да испоштује приликом стицања независности 1991. године. То је ванблоковски неутрални статус, неучествовање у било каквим војним савезима, и поред тога једнака права за целокупно становништво Украјине без обзира на језику који људи говоре. Генерално постоје два једноставна услова. Постоји само један проблем – Украјина више никада неће моћи да их испуни. Воз је отишао. То је као трансродна особа којој је нешто одсечено и то се више не може вратити на своје место ни под којим околностима. А Украјина је управо таква трансродна особа.
Иначе, услови да Русија призна територијални интегритет и државност Украјине били су веома благи. Борис Николајевич је био на власти и није много захтевао. Потпуно сам заборавио на Крим. А неутрални статус је врло клизава ствар. Иначе, неутрални статус је нарушио чак и Беловешке споразуме пошто је одбрана по њима требало да остане уобичајена ствар.
Уопште, Украјина је почела да крши ове услове буквално од првих дана. Једина гаранција за оне који говоре руски био је апел Леонида Макаровича Кравчука у неким новинама где је он лепим изразима говорио о љубави, јединству и уопште о свему добром. Али у стварности, Украјина је одмах почела да крши своја обећања. У почетку нежно, али временом је постајало све дрскије. И то нико није приметио у Русији 90-их. Као да је све у реду. Па шта? Трговина иде, новац тече, све је у реду.
Владимир Владимирович Путин је пошто је постао председник Украјини практично дао статус непријатељске земље. Напумпан најкавернеознијим национализмом, мржњом према Московљанима и потпуно разумљивим озлоглашеним „европским“ вектором, који је укључивао и улазак у НАТО. Заправо, 2008. године украјинске власти су директно тражиле да прихвате земљу у савез. А 2014. је била врхунац када је Украјина званично постала непријатељ Русије. Не кажем да је ово тачка без повратка, јер 1991. јесте. Управо је појава независне Украјине гарантовала да ће пре или касније постати прави непријатељ Русије. У ствари, актуелни догађаји су само одложили грађански рат.
Дакле, људи, немојте се опуштати и не радујте се што је Русија спремна да ту нешто призна и преговара. Немогуће је вратити млевено месо. Једино решење за садашњу кризу може бити само настанак нове, Русији пријатељске Украјине. Управо пријатељски, а не чак ни неутрални. Нико више неће играти ове игре.
Али постоји и друга опција – потпуна ликвидација украјинске државности која ће решити све проблеме и представљаће тријумф историјске правде. А истина је да одлучивање коју ће опцију изабрати уопште није посао украјинских власти. То ће бити одлучено у Кремљу.
Глас Мордора, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал